Suprotstavljeno tehnologiji, kojoj smo danas svi posvećeni, nalazi se realnost ispunjena različitim, gotovo apokaliptičnim pretnjama po čovečanstvo. Njih jesmo svesni, što delom i prikazuje izložba XVII NOVE TEHNOLOGIJE „Unakrsna razmatranja – o posledicama/cross talks – on aftermath”, otvorena do 20. januara 2024. godine u Galeriji savremene umetnosti u Pančevu. Posvećena novim tehnologijama koje koristimo na različite načine – stvaralačke, reproduktivne i svakodnevne, postavka predstavlja radove koji promišljaju posledice upravo tih apokaliptičnih dešavanja.
„Ponekad nismo ni u stanju da raščlanimo, da razaznamo početak, sredinu i kraj događaja, kao što je epidemija kovida i ratovi, koji nam bitno promene život. Radovi devet umetnika tako na različite načine sagledavaju pretnje sa kojima smo suočeni, istovremeno poetizujući sam medij, tehnologiju i krećući se u širokom rasponu, od filozofskog do materijalnog”, objašnjava Milica Lapčević, autorka koncepta izložbe, napominjući da je drugi zajednički činilac radova vreme, odnosno kako ga prikazati u digitalnom prostoru.
Tako je, recimo, delo Luke Klikovca „Tajmsken” rezultat rada specijalno podešenim tajmerom, koji na mehanički način daje sasvim drugačiji rezultat, kada pokušamo da snimimo realnost. Tu je i „Nuklearna zima” slovenačke autorke Sare Bezovšek, koja sakuplja onlajn sadržaje o nuklearnom ratu i prezentuje ih u formi kolaža. Rad Vladimira Šojata, bavi se zagađenjem vazduha kao prisutnim u oblasti fotografije i videa, a publika ima priliku da isproba aparat za merenje zagađenosti vazduha, postajući, istovremeno, svesna protoka vremena. Direktan prenos sa jednog graničnog prelaza, rad je Predraga Miladinovića, gde se on praćenjem različite mase turista, ali i migranata bavio fenomenom granica, večno živim i dinamičnim prostorima i taj rad je takođe, na neki način vremenski podešen. Umetnica iz Njujorka, Zorica Čolić, bavila se pitanjima kakvo telo želimo, šta nam nudi kozmetička i hirurška industrija, a kakvo telo zaista imamo, te da li smo ga uopšte svesni i da li nam je ono, možda, postalo suvišno.
Svi ovi radovi, skreće pažnju Lapčević, put su ka nekom saznanju, jer zaoštravaju pitanja do one mere do koje zapravo dobijamo novi nivo svesti, šta su genomeni našeg vremena. Tu je rad Danice Bićanić, koja je spaljivala određene poruke na papiru i pepeo sačuvala i to je jedan duboko mistični rad, pun ritualnog, koji daje tu materijalnu dimenziju apokalipse. Druga gošća iz Slovenije, Ane Tasel je umetnica koja je iskoristila kolaže sa satelitskih snimaka, sa najzagađenijih tačaka planete, i prikazuje ih u filmu uz muziku Gregora Kocijančiča, specijalno rađenu za ovu priliku.
„Na kraju, tu je Sanja Anđelković, dobitnica nagrade Oktobarskog salona Beograda, sada prvi put u formatu videa, libreta koji povezuje mitološko napuštanje planete i odlazak u druge svetove. Razmišljanje o tome šta je naša civilizacija prikazano je u sedamnaestominutnom video-radu u kojem publika može da uživa kao u nekoj vrsti napeva, brojalica digitalnog sveta i onih svetova koje napuštamo. Ona nam prikazuje i kako su ovu planetu posmatrale iščezle vrste i šta smo sve to propustili, kao dominantna, ljudska vrsta”, kaže Lapčević u rezimeu izložbe koja je realizovana uz pomoć Grada Pančeva, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno infomisanje i odnose sa verskim zajednicama i uz tehničku podršku Univerziteta umetnosti Beograd, Udruženja likovnih umetnika Srbije i Muzeja primenjene umetnosti Beograd.
