U Vladi Srbije priprema se nova strategija razvoja veštačke inteligencije (AI) koja bi trebalo da bude gotova do polovine ove godine, a cilj Srbije je da u narednom periodu dobije možda i vodeću ulogu u Globalnom partnerstvu za veštačku inteligenciju, izjavio je danas savetnik u kabinetu premijerke Stefan Badža.
On je rekao za Tanjug da je Srbija globalno sve prepoznatljivija u oblasti veštačke inteligencije, što potvrđuje i činjenica da je 2022. godine postala jedna od 29 članica Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju, kao i da je cilj da uloga naše zemlje u ovoj organizaciji bude i veća.
„Cilj nam je da u narednom periodu dobijemo jednu od vodećih, ako ne i vodeću ulogu u toj organizaciji. Sama činjenica da nas razmatraju za tako nešto pokazuje da je Srbija postala veoma značajan igrač u ovoj oblasti globalno”, rekao je Badža.
On je naveo da je Srbija još 2019. godine usvojila prvu strategiju za razvoj veštačke inteligencije, za period od 2020. do 2025. godine, kao prva država u jugoistočnoj Evropi koja je usvojila takvu strategiju i tek 26. u svetu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije da je da se 5. marta bira predsedavajući za partnerstvo za veštačku inteligenciju i da je Srbija među favoritima.
„Ja i dalje ne verujem da ćemo mi da budemo, kao što nisam verovao da ćemo da dobijemo EXPO. Zamislite da Srbija bude predsedavajući za partnerstvo za veštačku inteligenciju u celom svetu”, rekao je Vučić.
Badža kaže da će nova strategija za razvoj veštačke inteligencije u Srbiji biti za period do 2030.
„S obzirom na razvoj veštačke inteligencije u proteklih godinu dana, shvatili smo da je strategiju neophodno unaprediti i zato smo odlučili da napravimo novu, koja će se odnositi na period do 2030. godine. Izrada nove strategije je u toku i njeno usvajanje očekujemo do sredine godine”, istakao je on.
Govoreći o tome šta se strategijom predviđa, naveo je da je reč o unapređenju delovanja u nekoliko oblasti, a pre svega se želi unaprediti razvoj proizvoda veštačke inteligencije u Srbiji.
„Želimo da Srbija bude jedan od najkonkurentnijih zemalja za razvoj veštačke inteligencije u Evropi, što nameravamo da postignemo time što ćemo omogućiti da se razvije dodatna infrastrukturu u smislu data centara i superkompjutera. Takođe ćemo omogućiti pristup i dostupnost podacima na kojima mogu da rade istraživači i kompanije, kako bismo razvili proizvode veštačke inteligencije”, istakao je Badža.
Dodao je da će se dodatno ulagati u istraživanje i razvoj, u startap kompanije, a kao veoma bitno je naveo stvaranje regulatornog okvira u Srbiji, koji bi trebalo da bude konkurentniji od onih iz Evropske unije i da omogućava brži, a opet etički razvoj veštačke inteligencije.
Prema njegovim rečima, u narednom periodu odnosno do kraja 2026. godine, predviđa se ulaganje barem 70 miliona evra, a realno je očekivati da će biti i dodatnih ulaganja.
„U kupovinu novih superkompjutera uložićemo oko 30 miliona evra čime ćemo postati lider u jugoistočnoj Evropi, što se tiče mogućnosti da se razvija veštačka inteligencija, jer je za njen razvoj ključna infrastruktura superkompjutera koja omogućava da se brzo razviju softveri veštačke inteligencije”, rekao je on.
Predviđeno je da se oko 20 miliona evra uloži u razvoj startap kompanija i istraživačkih projekata u Srbiji kroz fondove za nauku i za inovacionu delatnost.
Ista suma planirana je i za ulaganje u kupovinu softvera i razvoj softvera za javni sektor.
Time će se, prema rečima sagovornika Tanjuga, omogućiti da veštačka inteligencija bude primenjena u oblastima poput zdravstva, energetike i transporta pa će građani Srbije moći da osete koristi veštačke inteligencije, jer će svaki od ovih sektora biti unapređen, raditi efikasnije i građanima pružati kvalitetnije usluge.
Ovog leta očekuje se i jedan važan događaj u Srbiji, a tiče se veštačke inteligencije.
Reč je o letnjoj školi mašinskog učenja, koja će okupiti međunarodne istraživače i globalne lidere koji će našim studentima i naučnicima prenositi znanja iz oblasti veštačke inteligencije a domaćin skupa biće Institut za veštačku inteligenciju u Novom Sadu.
Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju je nastalo na inicijativu Emanuela Makrona i Džastrina Trudoa 2020. godine, uz podršku G7, i sada broji 29 članica, među kojima su Francuska, Kanada, SAD, Indija i druge države većinom članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Srbija je krajem novembra 2022, na sastanku Ministarskog saveta Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju u Tokiju, konsenzusom izabrana za članicu.
Kriterijumi za članstvo su napredak razvoja veštačke inteligencije i posvećenost odgovornom razvoju veštačke inteligencije.
