Nije nepoznato, a ni čudno da se pred sudovima u Srbiji mogu naći skoro neverovatni postupci koji se potpuno graniče sa realnošću. Navike iz prošlosti da se građani tuže „za sve i svašta” ni danas nisu iščilile, pa i moderna vremena imaju svoje „bisere iz sudnice”.
Evo primera koji se mesecima prepričava u Nišu i okolini. Jedan meštanin Donjeg Međurova, bogatog sela u dolini Južne Morave, sklopio je 2007. ugovor sa Savetom građana o prodaji njive od nešto više od 20 ari. Dotle poljoprivredna parcela, procenjena je pogodnom za proširenje seoskog groblja, i mesna kancelarija sela odlučila je da je kupi za 7.500 evra u dinarskoj protivvrednosti. Dogovoreno je da se po isplati celokupnog iznosa parcela katastarski prenese mesnoj kancelariji. Kako se saznaje, vlasniku njive isplaćeno je oko 5.500 evra, a ostatak do danas nije namiren.
Vlasnik parcele u međuvremenu je preminuo, a njegovom sinu je u nasledstvo pripala i parcela, na kojoj je za 150 uređenih grobnih mesta prošireno seosko groblje. Više puta je sin-naslednik tražio da se dug plati, a kako to nije učinjeno, tužio je Savet mesne kancelarije sela i posle sudskog spora, ponovo postao vlasnik zemljišta koje je njegov otac prodao 2007. U tužbi nije tražio nazad parcelu, već samo isplatu duga.
Na groblje u Donjem Međurovu nedavno je postavio tablu s natpisom „Strogo zabranjeno sahranjivanje”. To je zatraženo rešenjem suda, uz obrazloženje „da je sporna parcela njegov privatni posed i vlasništvo”, kao i „da o tome treba da budu obavešteni svi meštani, budući da su je koristili kao groblje”. U rešenju je jasno rečeno da se usvaja njegova tužba i da je kupoprodajni ugovor ništavan, a da se njiva vraća u stanje od 2007. godine. To što je on već platio 180.000 dinara na ime sudskih troškova i dobio svoju nekadašnju njivu od 22 ara, ali sada na njoj i preko 150 grobnih mesta, nikoga nije zanimalo.
Ipak, ističe da neće odustati od namere da naplati dug, a ukoliko u tome ne uspe, tužiće nišku gradsku opštinu Palilula, čiji je deo mesna kancelarija Donjeg Međurova. Tvrdi i da je pre izvršnog rešenja Apelacionog suda, Osnovni sud dva puta presuđivao u njegovu korist, a da su se mesna kancelarija i opština žalile na ta rešenja, u pokušaju da izbegnu obavezu plaćanja duga.
