Poslednjih nekoliko godina u srpskoj javnosti provlači se jedan tajnoviti toponim pod nazivom Štavice kao potencijalna lokacija za jalovište u okviru projekta Jadar.
Kada se ovaj toponim unese u internet pretragu dobije se selo koje se nalazi u Kolubarskom okrugu daleko od lokacije gde je planirano kopanje, što izaziva zabunu među građanima, ali i medijima.
Kako navode iz udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu„, ova lokacija se nalazi u brdima Rađevine. U pitanju je lokacija u blizini svima poznatog toponima Mačkov kamen, mesta gde su se vodile velike borbe 1914. godine, neposredno posle Cerske bitke.
Osim toga, ovo udruženje demantuje neke od navoda kompanije Rio Tinto objavljenih u tekstu „Bor i borati: Sve preko miligrama opasno za ljude, a za biljke fatalne i manje količine„.
Njihovo reagovanje prenosimo u celini:
„Poslednjih nekoliko godina u srpskoj javnosti provlači se jedan tajnoviti toponim pod nazivom Štavice. Za lokaciju pod tim nazivom sada zna, slobodno možemo reći, većina stanovnika Srbije, ali retko ko zna šta je tačno u pitanju i gde se nalazi iako je od tri studije uticaja koje kompanija radi, jedna posvećena samo Štavicama tj. zamišljenoj deponiji, za koju su autori studije rekli da im treba najviše vremena i gde istraživanja nisu sprovedena do kraja.
Štavice su u kancelarijama multinacionalne kompanije Rio Tinto nekada označene kao mesto na koje bi trebalo godišnje izručiti oko milion i po tona toksične jalovine, odnosno sve ono što ostane od rude kada se iz nje izvuku litijum i bor, dakle preko 90% svega što se iskopa i to „obogaćeno“ svakojakim ostacima hemikalija koje bi se koristile za taj proces i dodatno „oplemenjene“ svim onim što bi se dogodilo kasnije u procesu luženja na samom jalovištu.
Štavice su bujični potok
Štavice je rečica ili bolje reći potok bujičnog karaktera koji, prema rečima hidrogeologa, ima razliku od oko 70 puta između minimalnog i maksimalnog protoka u bujičnom toku i nalazi se u epicentru zamišljene deponije u brdima Rađevine, na nadmorskoj visini od oko 450 metara, sa najvišim vrhom od 480 metara.
Među lokalnim stanovništvom odomaćeni su drugi nazivi za ovaj toponim i kako je u pitanju nepristupačan kraj, retko ko se u tim brdima i krajevima snalazi. Srećom, razne Gugl mape i navigacije ne pokrivaju područje, što je svakako bolje po putnike nenamernike jer bi navigacija možda i mogla da ih uvali u Štavice, ali nikako da ih odatle izvadi.
Nije jedno, već 22 sela
Iako smo, ne svojim izborom, navikli da se u ovoj priči čuje samo jedno selo, u stvarnosti to izgleda “malo” drugačije. Prostorni plan područja posebne namene za projekat „Jadar“ okupira 293,9 km² ili 22 sela. Pet sela od ovih nesrećnih 22, nalazi se u Rađevini čiji je administrativni centar opština Krupanj i to su Gornje Brezovice, Krasava, Dvorska, Cerova i Kostajnik. Jalovište za potrebe Rio Tinta planirano je na četvoromeđi prva četiri sela i nalazi na oko 14 km udaljenosti od planiranog rudnika i postrojenja za preradu rude.
Od dolaska kompanije Rio Tinto i početaka njihovih istraživanja, ni kompanija ni lokalna samouprava ni na jedan način nisu ne samo obavestili lokalne zajednice Rađevine, nego sa nama nisu imale kontakta, kompanija nikakvog, a lokalna samouprava nikad stanovništvo nije upoznala sa ovim planovima.
Borba protiv otvaranja rudnika počela je kasne jeseni 2019. upravo u Gornjim Brezovicama takoreći na Štavicama, kada je predsednik Udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“, Momčilo Alimpić, radeći na imanju, sasvim slučajno čuo buku koja ga je odvela do susedne Dvorske gde je zatekao mašine za bušenje i bugarske radnike sa kojima je uspeo da se sporazume dovoljno da razume o čemu se radi i upravo u toj informaciji leži odgovor na pitanje koje javnost često postavlja: “Šta su čekali do 2019?”
Rađevci jednostavno nisu znali šta se sprema, a oni koji su u dolini Jadra u jednom „znamenitom“ selu znali, izabrali su da ćute zadovoljni činjenicom da će deponija – smeće biti u tuđem dvorištu. Tu leži odgovor i na neka druga pitanja.
Za potrebe formiranja jalovišta na lokaciji Štavice bilo bi potrebno poseći 157 hektara stogodišnje i retko zdrave šume koja je dom brojnih zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta i jedne endemične biljne vrste – Teucrium scorodonia.
Jalovište na 358 hektara
Prema Prostornom planu, površina zone deponovonja industrijskog otpada (jalovine) iznosi 358,52 hektara, od čega podzona deponije 164,71 hektara sa podzonom uticaja deponije na okolinu od 193,81 hektara. Sama seča te površine šume dovela bi, sasvim logično, do trajnog gubitka staništa za bogati divlji svet Rađevine i do promene mikroklime.
Ako dodamo tome činjenicu da bi se industrijski otpad, odnosno jalovina, odlagala na brojna izvorišta vode od kojih lokalno stanovništvo (uključujući i ono u podnožju) zavisi, te da bi taj otpad bio skladišten na visini od oko 450 metara nadmorske visine na površini od 164,71 hektara (za početak), sasvim je jasno da je upravo ovo najmonstruozniji deo projekta.
Zaista ne treba biti doktor nauka da se naslute razmere jednog ovakvog jalovišta i da se zaključi da ako posečeš preko 150 hektara šume na jednom mestu, takvu šumu i sve one uslove koji su se u tom ekosistemu stvarali hiljadama godina ne možeš klonirati nekim novim zasadom ko zna gde.
Opravdano verujemo da je upravo ovaj deo projekta razlog zašto se u javnosti od brojnih profesionalnih učesnika u fingiranim debatama izbegava pominjanje Rađevine, ali i našeg Udruženja čija adresa se nalazi upravo na području Štavica.
Štavice nisu jedina reka
Međutim, Štavice nije jedina rečica na području označenog za nestanak. Tu je i reka Rakovica koja nastaje nedaleko od našeg imanja.
Možda neko već naslućuje odakle joj tako lepo ime, Rakovica je i danas dom čuvenog raka potočara. Rak potočar je nažalost jedna takva retkost da se nalazi u Aneksu II Direktive o staništima EU, kao i u Aneksu III Bernske konvencije, dok je u Srbiji strogo zaštićena vrsta.
Rak potočar je jedna od brojnih vrsta zbog koje i zahvaljujući kojoj smo mogli da podnesemo žalbu Sekretarijatu Bernske konvencije u Strazburu pri Savetu Evrope protiv Vlade Srbije zbog donošenja Prostornog plana za projekat „Jadar“.
Plastično objašnjeno, dobar deo onog što bi sa jalovišta curilo završilo bi i u Štavicama, a zatim i u Rakovici koja se uliva u Jadar. Ova činjenica pokazuje i koliko je besmisleno bilo ono radovanje deponiji u tuđem dvorištu, ko drugome jamu kopa… Ovaj jedan primer, veliki po svom značaju, pokazuje da Rađevina i Jadar, iako administrativno odvojene oblasti, sa Cerom, Iverkom i okolinom čine jedinstvenu prirodnu celinu.
„Od 2019. nismo prodali ni metar Rađevine“
Kada smo kod Rađevine i njenih brdskih stanovnika, valja naglasiti, istine radi, da kompanija nije uspela da svoja istraživanja u tom delu sprovede do kraja jer od jeseni 2019. kada Momčilo Alimpić iz Gornjih Brezovica pokreće ovu borbu, nisu više mogli dobiti ni jednu parcelu na kojoj bi istraživanja sproveli, a Rađevci kompaniji nisu prodali ni metar.
Radi što potpunijeg informisanja, dodajem i da su one dve bušotine načinjene u jesen 2019. u Dvroskoj a koje su označile početak borbe koja je prerasla u najveću kampanju u istoriji Srbije, uspešno sanirane nakon isteka ugovora koji je kompanija sklopila sa vlasnikom parcele i to na zahtev vlasnika zemlje i Udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“. I ovom prilikom pozivamo vlasnike ostalih parcela na kojima se nalaze ostaci istražnih bušotina da prekinu saradnju sa kompanijom, uzimanje novčanih naknada za bušotine i postupe u skladu ne samo sa moralnim načelima i obavezama nego i u skladu sa zakonima Republike Srbije.
Izvor i arheološko nalazište
Rađevina i Jadar ipak ne nude samo netaknutu prirodu, dobru hranu i čistu, izvorsku vodu sa „Česme devet Jugovića“ kod manastira Tronoša koja gasi svaku žeđ. Nedaleko od lokacije Štavica nalazi se ne malo neistraženih arheoloških nalazišta među kojima su cikotski i šurički Gradac, zatim nalazišta u Dvorskoj, Kovačevića pećinu u Cerovi, ali i brojna praistorijska nalazišta u dolini Jadra od kojih je najvažnije nalazište Paulje na Brazjaku.
Pored praistorijske nekropole iz bronzanog doba, sada kada se naslućuje gde bi moglo biti i naselje, zaista bi bilo suludo ne otkriti sve to do kraja i u sklopu prirodne celine Rađevine i Jadra sa Cerom i ostalim kulturno-istorijskim vrednostima ovih krajeva, ne napraviti nešto od čega se, uz zadovoljstvo, može dobiti i višestruka korist.
Termalne vode Mačve
Ako tome dodamo i termalne, a neiskorišćene vode Mačve, te okolne banje, Badanju i kraljevsku Koviljaču, mogućnosti su zaista velike, na opšte dobro i radost. Uz pomalo svakodnevnog nezadovoljstva kao standardne sklonosti ljudskog roda, Rađevina i Jadar se vole svim srcem takvi kakvi jesu i nisu nam potrebne ničije ideje o prenameni naših života u ovim krajevima, te sve ono što nudimo iz naše bogate ponude, ne samo Srbiji nego svakom dobronamernom putniku, jeste i ostaće ovakvo kakvo je.
Bogat biodiverzitet, za 2024. godinu izvanredno čista životna sredina i netaknuta priroda posledica su isključivo odnosa koje meštani ovih sela imaju sa Prirodom, a koji je nasleđen i duboko ukorenjen u, slobodno možemo reći, starosedelački odnos prema zemlji kao izvorištu i kraju našeg vremena provedenog na Zemlji.
Sve ono što i danas imamo u Rađevini, u čijim plodovima uživamo, rezultat je vekovne tradicije naših starih da se od Prirode uzima samo onoliko koliko ti treba. Da nisu postupali tako, ne bismo imali bogate šume i čiste vode ispunjene životom da branimo od Rio Tinta i slugeranjskih struktura administracije srpske države. Kao vlasnik imanja u Gornjim Brezovicama, na kome, pored ostalih bogatstava ima preko 700 stabala šljiva, mogu da potvrdim iz prve ruke, da uništenje i jednokratna upotreba prirode kao resursa definitivno nisu naša ideja razvoja, nego jedan lažni narativ koji nam se nameće odozgo i nasilno starih, ali nanovo polakomljenih kolonijalnih sila.
Samo bi potpuni glupak pristao da menja sve ono od čega se u ovom tekstu naziru samo delovi, za štos sveže naštampanih novčanica, ogledalca i đinđuve. Rađevci jesu „teški“, nepoverljivi, nesaradljivi prema onima koji dolaze sa lošim namerama, ali nisu glupaci“, zaključe Marija Alimpić, ispred udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu.
