Stogodišnjica rođenja ruskog akademika i slaviste Nikite Iljiča Tolstoja morala je biti obeležena u Srbiji, koju je smatrao za svoju domovinu, a Rusiju za otadžbinu, rekla je večeras njegov potomak Svetlana Tolstoj.
„Mi smo znali da ćemo 100. godišnjicu rođenja morati da obeležimo u Srbiji, i da će to biti Vršac i Beograd”, rekla je članica Ruske akademije nauka Svetlana Tolstoj, na konferenciji za novinare u Ruskom domu.
Savetnik predsednika Ruske Federacije Vladimir Tolstoj je podsetio da je Nikita Tolstoj bio praunuk velikog pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja, i da je bio „veliki naučnik, akademik i slavista”.
Vladimir Tolstoj je podsetio da će na stogodišnjicu rođenja NikiteTolstoja 15. aprila, u njegovom rodnom gradu Vršcu, biti otkriven spomenik, rad ruskog vajara Ajdina Zejnalova.
U Vršcu će biti otvorena i prigodna izložba lične zaostavštine Nikite Tolstoja (1923-1996), kao i arhivskih dokumenta i fotografija, a planirana je i međunarodna naučna konferencija, prenosi Tanjug.
Povodom godišnjice, u Srbiju je došla velika delegacija iz Rusije i drugih evropskih zemalja, u čijem sastavu je više od 20 predstavnika porodice Tolstoj, saopštio je Ruski dom.
Kao dete ruskih emigranata, Vrščanin Nikita Tolstoj je pohađao Rusko-srpsku gimnaziji u Beogradu, a 1944. se kao dobrovoljac pridružio Crvenoj armiji, sa kojom je učestvovao je u bitkama za Budimpeštu i Beč.
Po završetku Drugog svetskog rata sa porodicom dolazi u Sovjetski Savez, gde upisuje Filološki fakultet Moskovskog državnog univerziteta, da bi potom radio na Institutu za slavistiku Ruske akademije nauka.
Kombinujući istraživački rad i nastavu na Filološkom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta, 1987. godine je postao akademik Ruske akademije nauka.
Književnik i rektor Književnog instituta Aleksej Varlamov se prisetio kako je slušao „fenomenalna predavanja” Tolstoja, koga je od ostalih predavača, isticao njegov jezik, manir i način komunikacije sa studentima.
Pisac i saradnik na Institutu za rusku književnost Ruske akademije nauka, Jevgenij Vodolazkin, istakao je da je Nikita Tolstoj bio naslednik jedne od najvećih ruskih porodica.
Prema njegovim rečima, „plamen koji je počeo da gori od Lava Tolstoja, još je prisutan u radu Tolstojevih i zauzima važno mesto” u ruskoj istoriji.
Vodolazkin je ocenio da je rođenje Nikite Tolstoja u Srbiji bio Božji dar, pošto je učio srpski kao maternji i „zato njegovo shvatanje slovenskih jezika nije bilo površinsko, nego duboko, sa izuzetnim shvatanje suštine”.
„Obično naučnici kad se upoznaju sa tuđim jezikom rade sistematično, a ovde nije bio sistem – jednostavno se živelo i saznavalo iznutra”, ocenio je Vodolazkin.
Direktor Doma ruskog zarubežja Viktor Moskvin kazao je da je Tolstoj „izuzetno voleo i cenio Srbiju, i imao jako lepe uspomene iz nje”.
Izvršna direktorka Fondacije nasleđa Rusa u inostranstvu, Jelena Černiškova, nada se da će obeležavanje jubileja „sve podsetiti ko je bio Nikita Tolstoj”, dok je radio i televizijska voditeljka Fjokla Tolstoj istakla da je to „prilika da se sledećim generacijama porodice, ispriča ko su im bili preci, očevi i dedovi.
