Još jedna prepreka razdvaja košarkašku reprezentaciju Srbije i uspeh koji definiše čitavu generaciju ovdašnjeg sporta. Zadatak je težak, ali to je i logično – ne možete olako postati prvak sveta i besmrtnik košarkaške Srbije.
Pred dvanaestoricom „Orlova“ i stručnim štabom selektora Svetislava Pešića stoji nova sila evropske, a ispostavlja se, i svetske košarke. Radi se o državnom timu Nemačke, ekipi koju je na kao ozbiljan košarkaški sastav etablirao upravo Pešić.
Dug je bio put košarkaške Nemačke do svetskog vrha. Sve je krenulo od statusa marginalnog sporta u Istočnoj i Zapadnoj Nemačkoj osamdesetih godina prošlog veka, pa eksplodiralo usled šokantnog uzleta u narednoj deceniji krunisanog 1993. godine zlatnom medaljom na Evropskom prvenstvu. Usledile su potom godine koje je samo prisustvo Dirka Novickog činilo iznadprosečnim.
Međutim, sve vreme su se stvari polako, ali sigurno menjale. Na poboljšanjima nemačke košarke se, u „najnemačkijem“ mogućem stilu, radilo temeljno, predano i strpljivo. Kao što to obično biva, percepcija šire košarkaške javnosti menja se mnogo sporije od košarkaške realnosti. U glavama mnogih letimičnih ljubitelja košarke obitava čuđenje – „Otkud su sad Nemci dobri u košarci?!“
Dobri su jer su preduzeli jasne i planirane mere sa ciljem da budu dobri. O stanju u nemačkoj košarci za Sport klub je u junu govorio nekadašnji plejmejker nemačke reprezentacije, a sada generalni menadžer Bajern Mihnena – Marko Pešić.
„Nemačka košarka je u usponu. To se možda ne vidi iz Srbije, ali kvalitet je sve bolji i Nemačka je u vrhu evropske košarke kada govorimo o organizaciji, infrastrukturi, logistici… Grade se nove dvorane i sve je na veoma dobrom putu. Posledica je da Nemačka ima najtalentovaniju generaciju svih vremena. Rezultat sa Evropskog prvenstva 2022. godine nije iznenađenje za one koji prate košarku – Nemačka trenutno ima šestoricu igrača u NBA, košarkaše koji stiču iskustvo u Bajernu i Albi, drugim evroligaškim klubovima… Manje-više, svi igrači koji igraju za reprezentaciju Nemačke nastupaju u EL ili u NBA“, ispričao je Pešić u velikom intervjuu za Sport klub.
Oca Marka Pešića verovatno znate – često je u medijima ovih dana. Trenutno je službeno u Manili i sprema se baš za duel sa reprezentacijom Nemačke. Ulog nedeljnog meča ne može biti veći – odlučiće o tome ko je svetski prvak.
Dakle, ima li Srbija razloge za brigu ili zadovoljstvo što joj je suparnik u okršaju za zlato Nemačka? Sve zavisi od konteksta. Da li je Nemačka kvalitetan, brižljivo izgrađen i uigran tim? Da. Da li Srbija ima kvalitet da je pobedi? Apsolutno.
Kako su Nemci uopšte došli do finala? Pre svega, zato što su, uz manje padove, igrali veoma dobru košarku. Otkad su se početkom leta skupili kao jedni od retkih koje nisu „osakatili“ izostanci, Nemci su važili za „favorita iz senke“. Kako su nedelje odmicale, ekspresno su unapređeni u rang legitimnog favorita za osvajanje medalje na Mundobasketu.
Radi se o dobro ukomponovanom timu u kojem je centralna ličnost kapiten – Denis Šruder. Plejmejker iz Braunšvajga se tokom godina nametnuo kao lider tima, prva je napadačka opcija „Manšafta“, a vođa ekipa je i verbalno. Posvađa se sa Maksijem Kleberom rezultat je jasan – Kleber ne putuje na Svetsko prvenstvo. Trener mu kaže „Sedi na klupu“, a Šreder ne sedne i odgovori mu „Nemoj da me pipaš“ i ne dogodi se ništa. Šutne iz igre 4/26 i posle pobede uz tonu sreće objavi selfi sa svojim storijem na kojem se kezi uz natpis „Šta je ovo bilo?!“ Manje-više, ima svu slobodu.
Savršeno komplementarne zvezde ima u braći Vagner, centru Moricu i krilu Francu, članovima Orlando Medžika. Obojica su odlični šuteri, a Franc je na prvoj utakmici turnira doživeo povredu zbog koje se vratio tek protiv Letonije u četvrtfinalu.
Izuzetno bitne uloge u odbrani i na skoku imaju Danijel Tajs i Ajzak Bonga, a širinu obezbeđuje odlični šuter Andreas Obst. Svaki igrač rotacije ima iksustvo igranja na najvišem nivou (EL ili NBA) i svaki ima ulogu u sistemu.
Da Nemci znaju šta rade, najbolje su se uverili Amerikanci u polufinalu. Uprkos svoj prednosti koju imaju u kumulativnom individualnom talentu, uprkos nestvarnim fizičkim predispozicijama, košarkaši Stiva Kera jednostavno nisu mogli da odbrane ništa protiv Nemaca. Istini za volju, odbrambena nemoć Amerikanaca posledica je i njihovog pristupa, ali i ofanzivne raznovrsnosti Nemaca.
Nemci su jedini neporaženi tim na turniru (skor 7-0), u polufinalu su pobedili prve favorite Amerikance, kladionice ih favorizuju, ali…
Pita se nešto i tim sa druge strane parketa, ekipa koja može da razotkrije mane i krvoločno ih napadne. Ekipa koja je sličnoj sudbini već podvrgla dva favorita – Litvaniju i Kanadu. Ekipa koja želi da donese svojoj zemlji peto svetsko zlato, prvo još od „onog“ podviga u „Konseko Fildhausu“.
Baš kao i protiv Kanade, „Orlovi“ će morati da poremete napadački ritam protivniku tako što će mu neutralisati glavnog igrača. Šej Gildžus-Aleksander je u polufinalu brzo uveden u problem sa faulovima, budući da je pre toga bio uveden u nervozu konstantim pririskom. „Aleksa Avramović je gledao tejp dva dana da bi Šeju ukrao loptu“, rekao je posle pobede nad Kanadom kapiten Bogdanović, a izvesno je da se na isti način bek Partizana sprema iz Šrudera.
Raspoložen Šruder daje Nemcima šansu protiv svakog protivnika na FIBA nivou, ali kada Denisu nije dan, najveća žrtva je upravo njegov tim. Letonija je u veoma lošem šuterskom danu bila jedan ubačaj udaljena od pobede nad Nemcima – u igri ih je držao beskrajni niz Šruderovih loših rešenja sa loptom u rukama.
Selektor Gordon Herbert se opredelio za način vođenja u kojem do krajnjih granica popušta prvoj zvezdi tima. Ostaje da se vidi kako će se ta taktika pokazati protiv „jedan za svi“ Srbije.
Nemačka je na dobrom putu i ostvarivaće uspehe u narednim godinama. Ipak, u nedelju su se stekli svi uslovi da je Srbija „izvaćari za zlato“.
