Uloga obrazovanja i inovativnih nastavnika u vremenu u kojem digitalni servisi i aplikacije olakšavaju različite aspekte života veća nego ikad, poruka je sa konferencije „Školovanje i skrolovanje – možemo li pametnije da učimo digitalno”.
Kako se nastavnici, koji su diplome stekli pre internet revolucije, snalaze sa digitalnim alatima? Mogu li „tač skrin” generacije pametno da koriste prednosti koje je donela digitalna era? Da li je kriza javnog zdravlja ubrzala digitalizaciju srpskog obrazovnog sistema? Ovo su samo neka od pitanja na koje su odgovore juče dali učesnici konferencije „Školovanje i skrolovanje – možemo li pametnije da učimo digitalno”.
Za Marinu Panić, nastavnicu srpskog jezika u kraljevačkoj gimnaziji, kvalitet nastave zavisi upravo od spremnosti nastavnika da prihvate promene, a ne od metoda i odlika rada.
– Potreba za učenjem počiva na urođenoj radoznalosti da bolje razumemo svet koji nas okružuje i to je najvažniji cilj obrazovanja. Koliko god bili nostalgični za starim dobrim vremenima mi ovoga trenutka učimo našu decu o svetu koji ne možemo danas ni da predvidimo. Onlajn nastava nije novi oblik rada, ona je samo pokazatelj naše spremnosti da iskoristimo sve dobro što nam je tehnologija donela da bismo ostvarili zamisao da svet u kojem budu živela naša deca bude bolji – istakla je Marina Panić.
Da je uloga obrazovanja i inovativnih nastavnika u vremenu u kojem digitalni servisi i aplikacije olakšavaju različite aspekte života veća nego ikad, podsetio je Milan Petrović, programski direktor u organizaciji „Nauči me”.
– Ne smemo da se plašimo da prihvatimo tehnologiju. Mi smo ti koji možemo pomoći svojim učenicima da na pravi način upotrebe i kritički procene koristi koje od nje imaju, kao i da nađu pravu meru toga koliko će dopustiti da tehnologija uđe u njihov život. Uslov da tako nešto možemo, osim hrabrosti, uvek će biti spremnost za rad na sebi i ponovno učenje – kazao je Petrović i ocenio da nismo dobro iskoristili šansu za digitalizaciju sistema obrazovanja koju je nametnula korona.
Savetnica u Sektoru za digitalizaciju u prosveti i nauci pri resornom ministarstvu Danijela Šćepanović istakla je da u sistemu obrazovanja postoje dobri oslonci koji doprinose sticanju digitalnog znanja učenika.
– To su predmeti Digitalni svet za učenike prvog ciklusa osnovnog obrazovanja i predmeti Informatika i računarstvo za đake drugog ciklusa. U narednom periodu školama će nastaviti da se pruža podrška u procesu jačanja njihovih digitalnih kapaciteta, a nastavnici od nedavno imaju na raspolaganju onlajn instrument za samoprocenu digitalnih kompetencija koju mogu da koriste iznova tokom planiranja sopstvenog profesionalnog razvoja u ovom domenu – pojasnila je Danijela Šćepanović.
Na konferenciji za novinare predstavljeno je i istraživanje koje je pokazalo da 93 odsto dece uzrasta od deset do 18 godina ima mobilni telefon, a da skoro svako drugo dete na internetu provodi više od tri sata. Najviše, u čak 46 odsto slučajeva se koristi za zabavu, a u 37 procenata za školu i učenje.
