Nelegalni domovi za stare dostupni za srodnike, zarada za vlasnike – a ko brine o korisnicima

I dalje se utvrđuju okolnosti i uzroci požara proteklog vikenda u nelegalnom objektu za smeštaj starih lica u Vojki kod Stare Pazove. Nesreća, u kojoj su stradale dve osobe, još jednom je otvorila pitanje – odgovornosti i to ne samo vlasnika takvih domova, već i srodnika.

U trenutku požara u nelegalnom domu bile su 23 osobe. Dve su nastradale i dve povređeneUhapšene su dve osobe, i to zbog toga što su, kako se navodi, mimo zakona i bez licence, pružale usluge smeštaja većem broju ljudi nego što je kapacitet objekta.

„Proverom je utvrđeno da objekat nema dozvolu za rad Doma za stara lica, niti da je ikada podnet zahtev za dobijanje dozvole za rad. Za neke korisnike nismo mogli da utvrdimo ni identitet jer nije postojala nikakva dokumentacija, o njihovom smeštaju, tako da smo angažovali policiju da to izvrši“, kaže šef Inspekcije socijalne zaštite AP Vojvodine Maja Raljić.

Pomoćnica ministra za socijalnu zaštitu Slađana Marković Stojanović kaže da kada govorimo o neformalnim domovima kakav je bio dom u Vojki što ga je osnovalo Udruženje, nikako ne može po zakonu-

„Gde su sklapani ugovori sa fizičkim licima, odnosno srodnicima ljudi koji su tamo boravili, što takođe nije zakonom dozvoljeno. Moram govoriti o zajedničkoj i ličnoj odgovornosti. Što se tiče zajedničke odgovornosti to je veći broj inspektora, više boravka na terenu i procesuiranje započetih sudskih procesa koji se tiču nelegalnih domova“, objašnjava pomoćnica ministra za socijalnu zaštitu.

Vlasnici takvih domova, pokazuje praksa, vešto izbegavaju inspekciju, menjaju lokacije i sve se teže ulazi u trag. Inspektori su svega dva puta ove godine uspeli takvima da stanu na put.

„Mi recimo, izađemo na teren, zatvorimo dom, donesemo rešenje o zabrani rada Doma, a on nastavlja i dalje da radi. Mi za sada za celu teritoriji RS imamo 20 inspektora, to je u ovom trenutku nedovoljan broj“, smatra Marković Stojanović.

Ko brine o potrebama korisnika
Novac je najčešći motiv za smeštaj u ilegalni dom, a ono što se dobija po toj ceni može da košta i života. Zbog toga je, kažu upućeni, veća i odgovornost onih koji svoje najbliže smeštaju u takve ustanove. Savetuju da pre nego što ostave najmilije u dom – pročitaju ugovore i provere ima li licencu.

Direktor Udruženja privatnih domova Radoslav Milovanovoć smatra da je odgovornost na celom društvu, i na srodnicima i na inspkecijskom nadzoru.

„I to ne samo inspekciji socijalne zaštite, nego i tržišne inspekcije, zdravstvene inspekcije, poreske inspekcije, inspekcije rada“, navodi Milovanović.

Nadežda Satarić iz Udruženja „Amiti“ kaže da je bila u prilici da ulazi u nelegalizovane objekte.

„U sobu natrpano 4-5 kreveta da niko nema ni svoj deo ormara, niti stolicu. Obično ljudi gledaju gde je najeftinije i gde je njima najbliže da posećuju, ne gledajući šta je najbolji ineters za korisnika i te osobe koju smeštaju, šta njoj treba od usluga“, naglašava Satarić.

Najveći broj postupaka koje pokrene resorno Ministarstvo protiv nesavesnih vlasnika domova, zastari pred nadležnim sudovima, pokazuje praksa.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Prava Pekara počinje sa radom u Smederevu!

Radno vreme objekata je od 06 do 18

Očekujemo Vas!