Nedelja, 21. jul, bio je u proseku najtopliji dan otkako se vrše merenja temperature u svetu, pokazuju preliminarni podaci organizacije Kopernikus, službe EU koji se bavi klimatskim promenama.
Prosečna globalna temperatura vazduha u nedelju je dostigla 17,09 stepeni Celzijusa, što je nešto više od prethodnog rekorda iz prošle godine od 17,08 stepeni, preneo je Rojters.
Tokom protekle sedmice, veliki delovi SAD, Evrope i Rusije bili su pogođeni toplotnim talasom.
Klimatske promene, podstaknute sagorevanjem fosilnih goriva, izazvale su ekstremne vrućine širom Severne hemisfere.
Svaki od proteklih meseci počev od juna 2023, što znači 13 meseci za redom, bio je najtopliji na planeti otkako se vrše merenja, naveo je Kopernikus.
Pojedini naučnici ukazuju da bi 2024. mogla da nadmaši prošlu godinu po vrelini, usled toga što su klimatske promene i prirodni fenomen El Ninjo još više podigli temperature ove godine.
WWF upozorava na klimatske rekorde koje čovečanstvo ne želi da obori
Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) upozorila je, uoči početka Olimpijskih igara u Parizu, da klimatski rekordi koje se na planeti od skora obaraju nisu oni koje čovečanstvo želi da obara i pozvala države da „promene igru“ i deluju u korist planete.
WWF-ova kampanja, uoči Olimpijskih igara u Parizu, donosi film, koji stavlja naglasak na broj klimatskih rekorda oborenih tokom 2023. godine i sportskim jezikom objašnjava snimke ekstremnih vremenskih nepogoda sa porukom – „Svet obara previše klimatskih rekorda“.
Direktorka programa zaštite prirode WWF Adrije Dunja Macoko Drvar rekla je da će na Olimpijskim igrama ljudi pokazati šta neverovatni napori mogu da postignu i da je sada potrebno da lideri država pokažu istu odlučnost i rešenost kao ; sportski šampioni i postave klimu i prirodu na put oporavka.
„Promene klime utiču na sve aspekte života, pa tako i na sportske rezultate, ali i na mogućnost održavanja određenih sportskih događaja. Analize uticaja klimatskih promena na različite vrste društvenih aktivnosti pokazuju da će sredinom ovog veka uslovi za, na primer igranje fudbalske utakmice, biti neprihvatljivi u skoro celoj Evropi tokom 30 odsto letnjih dana, a biciklističke trke u južnim delovima kontinenta neće biti vožene u 10 do 30 letnjih dana“, kazala je Macoko Drvar.
Istraživači sa Univerziteta Portsmouth upozorili su da intenzivne vrućine na Olimpijskim igrama u Parizu mogu da ugroze sportiste na Igrama.
Izveštaj „Prstenovi vatre“ sugeriše da Pariz ima potencijal da nadmaši rekordne temperature koje su sportisti doživeli na poslednjim igrama u Tokiju.
„Promena igre je moguća. Imamo rešenja, samo treba da ih ubrzamo. Prošle godine smo videli rekordan rast u generaciji obnovljive energije. Sada sledi obaranje ovog rekorda iz godine u godinu, kao i nove pozitivne klimatske akcione prekretnice u oblastima kao što su energetska efikasnost, dekarbonizacija industrije, očuvanje i obnova prirode, izgradnja otpornosti na ekstremne vremenske uslove i klimatsko finansiranje za zemlje u razvoju“, zaključila je ;Macoko Drvar.
Ona je podsetila i da je 2023. bila najtoplija godina zabeležena do sada, sa mnogo oborenih nacionalnih temperaturnih i ekstremnih vremenskih rekorda.
Kako je precizirala, rekordi uključuju najduži tropski ciklon zabeležen u Mozambiku, Grčku suočenu sa najvećim požarima u istoriji EU i nove temperaturne rekorde u Francuskoj, Kini, Tajlandu, Bangladešu, Kongu, Haitiju, Omanu, Peruu i drugim državama.
„U Beogradu je tako 2023. godina najtoplija ikada, uz odstupanje od proseka srednje godišnje temperature za čak 1,8 °C. Temperature su ostale visoke i u 2024. godini, pri čemu je jun 2024. dvanaesti uzastopni mesec u kome globalne temperature dostižu 1,5°C više u odnosu na predindustrijsku eru“, navela je Macoko Drvar.
