Naučnici su objavili da su međunarodni napori za zaštitu ozonskog omotača bili „ogroman globalni uspeh“ pošto su ustanovili da štetni gasovi u atmosferi opadaju brže nego što se očekivalo.
Montrealski protokol potpisan 1987. imao je za cilj da postepeno ukine supstance koje oštećuju ozonski omotač koje se nalaze prvenstveno u rashladnim uređajima, klima uređajima i aerosolnim sprejevima.
Nova studija je otkrila da su atmosferski nivoi hidrohlorofluorougljenika (HCFC), štetnih gasova odgovornih za rupe u ozonskom omotaču, dostigli vrhunac 2021. – pet godina pre projektovanog roka.
„Ovo je bio ogroman globalni uspeh. Vidimo da stvari idu u dobrom pravcu“, rekao je za AFP vodeći autor studije Luk Vestern sa britanskog Univerziteta u Bristolu, prenosi Sajens alert.
Najštetniji Ce-Ef-Cei su postepeno uklonjeni do 2010. godine u nastojanju da se zaštiti ozonski omotač – štit koji štiti život na Zemlji od štetnih nivoa ultraljubičastih zraka sa Sunca.
Očekuje se da će hemikalije HCFC koje su ih zamenile biti eliminisane do 2040. godine.
Ova studija, objavljena u časopisu Nature Climate Change, ispitala je nivoe ovih zagađivača u atmosferi koristeći podatke iz Advanced Global Atmospheric Gases Experiment i američke National Atmospheric and Oceanic Administration.
Vestern je nagli pad HCFC-a pripisao efikasnosti Montrealskog protokola, kao i strožim nacionalnim propisima i promeni industrije u očekivanju predstojeće zabrane ovih zagađivača.
„Što se tiče politike zaštite životne sredine, postoji određeni optimizam da ovi ekološki ugovori mogu da funkcionišu ako se pravilno donesu i poštuju“, rekao je Vestern.
I CFC i HCFC su takođe moćni gasovi staklene bašte, što znači da njihov pad takođe pomaže u borbi protiv globalnog zagrevanja.
CFC mogu trajati u atmosferi stotinama godina, dok HCFC imaju životni vek od oko dve decenije, napominje Vestern.
Čak i kada prestane njihova proizvodnja, ranija upotreba ovih proizvoda će nastaviti da utiče na ozon u godinama koje dolaze.
Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu je 2023. procenio da bi moglo proći četiri decenije pre nego što se ozonski omotač oporavi na nivo pre nego što je rupa prvi put otkrivena osamdesetih godina.
