Izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić izjavio je juče da Zapadni Balkan nije u fokusu dvodnevnog sastanka ministra spoljnih poslova zemalja članica NATO u Briselu.
Podsetio je, međutim, da je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, prilikom nedavne posete Beogradu i Prištini, preneo poruke da Alijansa neće tolerisati bilo kakvu eskalaciju tenzija i bilo kakve incidente.
Lunić je za Tanjug naglasio da se u Briselu u ponedeljak oglasila i američka administracija, kada je pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Džejms O’Brajen rekao da će bilo kakvi incidenti i sukobi predstavljati sukob sa NATO-om.
“Definitivno je juče poslata poruka i Beogradu i Prištini, ali Zapadni Balkan nije u fokusu. U fokusu su pretnja od Rusije, izazovi od Kine i aktuelna situacija na Bliskom istoku. Zapadni Balkan će takođe biti tema, i poslate su identične poruke kao što je bilo na agendi Samita NATO-a u Viljnusu”, naveo je Lunić.
Komentarišući Stoltenbergovu izjavu da je NATO već poslao 1.000 dodatnih vojnika na KiM i razmatra trajnije povećanje svog prisustva, Lunić je naveo da pored toga što NATO ispituje svoje trajnije prisustvo na Kosovu, takođe ispituje i mogućnosti da se unaprede neke sposobnosti.
“U jednom trenutku je rekao da se ispituje i stalna baza na severu Kosova. To znači da je to direktna poruka i Prištini i Beogradu. Prištini je nekoliko puta naglašeno da kosovske snage bezbednosti ne mogu raspoređivati na severu bez direktne konsultacije i odobrenja KFOR-a. To znači da NATO, odnosno iz Napulja, pošto oni pokrivaju taj deo, mora stići odobrenje ukoliko žele na sever Kosova”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, zanemarivanjem poruka NATO-a i samostalnim odlučivanjem Prištine kada će i kako raspoređivati svoje snage, Priština generiše incidente.
Lunić kaže da NATO može da utiče na situaciju na Bliskom istoku, ali napominje da na Bliskom istoku u ovom trenutku nisu potrebne snage NATO-a, niti njegova involviranost, jer Izrael ima dovoljno snaga da se obračuna i da reši sukob sa Hamasom.
“Ono što zabrinjava, i što je generalni sekretar i naglasio, jeste učešće Irana i njihovih proksi snaga. U ovom trenutku američki obaveštajni izvori kažu da Iran nije upotrebio sve svoje sposobnosti i da ima indicija da se neće mešati u taj sukob- Međutim, NATO i Zapad su u ovom trenutku, kao i Vašington, spremni da reaguju ukoliko Iran bude pokrenuo vojnu incijativu”, naveo je on.
Lunić je ocenio da je mir između Ukrajine i Rusije u ovom trenutku daleko jer, kako je naveo, Rusija se neće povući sa osvojenih teritorija, dok nasuprot tome, Kijev smatra da mora osloboditi svaki pedalj svoje zemlje, da bi se došlo do konačne slobode.
“EU i NATO su sagledali stanje rata u Ukrajini i doneli su odgovarajuću odluku po pitanju povećanja proizvodnje u odbrambenoj industriji. To povećanje porizvodnje ne ide preko noći, to će morati godinama da se realizuje, ali definitinvno je mir daleko”, ocenio je on.
