S obzirom na visoke cene kvadrata stanova, koje su aktuelne već niz godina, izgradnja kuće sve je češće izbor onih koji žele da reše stambeno pitanje. Bilo da je izbor montažna kuća ili klasična gradnja, kvadrat će koštati upola manje od kvadrata stana, a jedna vrsta zidane kuće, zbog sve očiglednijih posledica klimatskih promena, sve je traženija.
Leto tek što je počelo, a u Srbiji je već na snazi treći toplotni talas. Meteorolozi predviđaju da će ovo leto najverovatnije biti jedno od tri najtoplija zabeležena u zemlji. Tokom dana temperature neretko prelaze 35 stepeni, a i tropske noći su sve češće. Stoga ni ne čudi sve veća upotreba klima uređaja, pa su računi za struju tokom letnjih meseci gotovo jednako visoki kao i usred zime.
Ovakve vremenske prilike posledica su klimatskih promena, koje su dovele do menjanja svakodnevne rutine, a promene su vidljive i kada je u pitanju životni prostor, pa je tako sada za izgradnju stambenog prostora potreban sertifikat o energetskoj efikasnosti.
„Kompletno energetska efikasnost koju morate projektom da dokažete da biste dobili građansku dozvolu, svi proračuni samo govore o potrošnji energije zimi – koliko vam treba za grejanje. Uopšte u pravilnicima, u našim zakonima nemate koliko treba leti energije za hlađenje, a Elektrodistribucija vam kaže da se potrošnje struje leti i zimi u Srbiji, pa i u regionu, svuda izjednačava. Pa mislim da je vrlo logično izvesti zaključak da ste dobitnik ako napravite kuću koja je pasivna i koja može sama da se hladi“, kaže za N1 Stevan Rodić, arhitekta iz Novog Sada.
Prema mišljenju ovog arhitekte, u vremenima u kojima živimo i koja nam dolaze, ozbiljno treba razmišljati o hlađenju, a ne samo o grejanju, te je, kako kaže, po tom kriterijumu najbolji izbor izgradnja zemunice. Navodi i da su, osim energetske efikasnosti, ove kuće u samom startu isplativije zbog jeftine gradnje.
„Otprilike onako kako su živeli hobiti u Gospodaru Prstenova. To je najjeftinije – ili je cigla, ili je beton, imate hidroizolaciju da upakujete kuću i sve to zatrpate sa jedno metar zemlje i baš vas briga za klimatske promene i za grad, i za oluje, i za sneg, i za vrućine, i za sve. Znači vi imate omotač, zidovi i plafon kuće su na konstantnoj temperaturi, to naravno zavisi od dubine koliko se kopa, ali recimo nekih 14-15 stepeni. Što znači da vama zimi jako malo treba da dogrejete kuću, a leti možete da čuvate svežinu i hladnoću praktično ko da živite u atomskom skloništu“, objašnjava arhitekta iz Novog Sada.
Prednost ovih kuća je i što, kako kaže, štite od elementarnih nepogoda.
„Kad nanesete npr. jedan metar zemlje, šta vas briga da li pada grad? Šta vas briga da li je vetar 200 na sat? Šta vas briga koliko kiše pada? I tako dalje, i tako dalje, a to je najjeftinije za napraviti. Imate bager koji kopa – to su najjeftiniji radovi. Onda imate neke temelje, imate kupole da ozidate, ili od betona, ili od cigle i imate hidroizolacije, da sve to dobro upakujete, da ne bude vlažno, da bude suvo. Na kraju opet bager sve ono što je iskopao vrati nazad. Stavite dobre prozore i ‘mirna Bačka’. Znači, to je najjeftinija kuća i, po meni, najbolja“, kaže Rodić.
Prema njegovim rečima, ovakve kuće mogu da budu i jako atraktivne.
„Posebno po padinama Kosmaja i po Avali, i ovde po Fruškoj Gori i tako dalje, gde god je teren u nagibu. Možete da imate odličan pogled, dobru osunčanost i tako dalje. Da je prednja strana recimo u staklima, sa nekakvim fizičkim zasunom, ne neke letnice, nego neke aluminijumske ili drvene škure, gde to može da se zatvori kada treba i vi ste pobedili. Znači, to je najjeftinija kuća za napraviti i najbolja“, kaže arhitekta.
Baveći se ekološkom arhitekturom, Rodić je prema sopstvenim rečima, već realizovao desetak takvih objekata i ističe da ovakvu gradnju treba popularisati.
„Ovo je čista biologija i to ima dobru prođu. Ja mojim klijentima kad god ispričam ovu priču, oni svi oberučke kažu – može. Tako da, mladi obrazovani ljudi, to bez problema prihvataju“, kaže arhitekta.
