Najdžel Kenedi sa svojom violinom, uz povremene pauze, gostuje u našoj zemlji već 26 godina, a slušaćemo ga za vikend 21. i 22. oktobra od 20 časova u Kolarčevoj zadužbini, u pratnji orkestra „Virtuozi”, na zatvaranju 55. Bemusa.
Na programu je Johan Sebastijan Bah i to: Koncert za violinu broj jedan i broj dva, potom Koncert za dve violine u de-molu i Koncert za violinu i obou u de-molu. Sa njim će ovog puta nastupiti naša mlada oboistkinja Aleksandra Kinđić, koju smo slušali nedavno na izvođenju svetske premijere Koncerta za obou i kamerni orkestar Ivana Jevtića. I prethodnih godina slavni violinista je svirao sa nekim od naših vrsnih muzičara, recimo sa Sandrom Belić, čelistkinjom, sa Katarinom Milenković, violinistkinjom itd. I to je uvek lep gest saradnje i sa našim muzičkim snagama. Naravno, slušaćemo ovom prilikom i Kenedijeve kompozicije.
– Zašto samo Bah na ovim koncertima pitaju me, a ja odgovaram zašto da ne – rekao je slavni violinista Najdžel Kenedi u susretu sa našim novinarima. Odavno je poznato da on voli Baha i tvrdi da je ovaj kompozitor omiljen i kod rokera i džezera.
– Bah stvara moj spiritualni početak dana. Sviranje Baha te odvede u sasvim drugačije stanje uma, u otvorenost prema svemu što te čeka kasnije i vrlo je terapeutski. Širi ti svest i održava ti prste u kondiciji. Tri dobre stvari od Baha! – ovakvu izjavu često možete čuti od Kenedija.
Poznati Britanac rođen je u Brajtonu, u porodici muzičara. Počeo je da se bavi muzikom u detinjstvu, kada mu je majka, podstakavši ga najpre da svira klavir, ipak na kraju kupila violinu. Zapazio ga je veliki Jehudi Menjuhin, koji mu je ponudio stipendiju u celosti, a kasnije je nastavio školovanje na Džulijardu u Njujorku, u klasi Doroti Dilej.
Menjuhin i Stefan Grapeli bili su mu inspiracija u muzičkom razvoju, uz velikog Isaka Šterna. Snažnom uticaju ovih muzičara Kenedi odaje počast u svojim kompozicijama. Međutim gost ovogodišnjeg Bemusa nije se dokazao samo na polju klasike. Poznate su njegove obrade muzike Džimija Hendriksa, nastale na poziv fondacije koju vodi Hendriksova porodica. Usledio je revolucionarni album „The Kennedy Experience”. Na polju rok muzike Kenedi je sarađivao sa brojnim izvođačima. Ser Pol Makartni, Kejt Buš, grupa „Hu”, pevač „Led cepelina” Robert Plant, Donovan, Džon Lord, grupa „Tok tok”, Džef Bek, Ijan Duri (Kenedi je počasni član grupe „Blokhed”) samo su neki od njih.
Istakao se i humanošću, vodeći odlučnu borbu u korist ugroženih i siromašnih. On je i muzički direktor, koji je osnovao sopstveni orkestar – The Orchestra of Life (Orkestar života), ansambl dinamičnih poljskih i britanskih muzičara, a godinama je bio i na čelu Poljskog kamernog orkestra. Živi na relaciji Engleska–Poljska, jer je njegova supruga Poljakinja.
– Vaša publika u Srbiji je zaista fantastična, volite da uživate u muzici, ne folirate. Vidim odmah šta mislite što je prava retkost. Odmah se kod vas zna se da li te neko voli ili mrzi. Nema ništa između. Sve je iskreno, baš kako treba – naglasio je ovog puta po dolasku u našu prestonicu.
Pamtimo da je Najdžel Kenedi prvi strani umetnik koji je održao koncert u Beogradu posle bombardovanja 1999. godine. Prvi put je svirao kod nas 1997. godine i još mnogo puta posle, ali i u Nišu gde je pomoć išla za porodilište i u Novom Sadu. Od brojnih uspeha koje je ostvario izdvaja se njegovo izvođenje „Četiri godišnja doba” Vivaldija, što je i najprodavaniji album klasične muzike koji je ikada ostvaren, zabeležen u „Ginisovoj knjizi rekorda”, a tu je interpretacija Elgara za koju je dobio nagradu „Album godine”, kao i za izvođenje Bramsovog violinskog koncerta i za mnoga druga dela.
Naši novinari su ga obično dočekivali na aerodromu prethodnih godina, a on se pojavljivao u martinkama, izlizanim pantalonama i dresu omiljenog kluba „Aston Vile”. Obično im je nazdravljao pivom. Uvek je želeo da pokaže da je blizak običnim ljudima, borio se protiv stereotipa u muzici i životu i takav je i danas.
