Najnovije vesti iz sveta pokazuju zabrinjavajući trend u razvijenim zemljama – sve više muškaraca ostaje bez dece, često protiv svoje volje.
Ova pojava posebno pogađa muškarce sa nižim primanjima, što otvara nova pitanja o društvenoj nejednakosti i promenama u porodičnim strukturama.
Ekonomska neizvesnost kao ključni faktor
Istraživanje sprovedeno u skandinavskim zemljama otkrilo je šokantnu statistiku: Među muškarcima sa najnižim primanjima čak 72 odsto njih nema decu.
Nasuprot tome, među najbogatijima ovaj procenat iznosi svega 11 odsto. Ovaj jaz se produbio za skoro 20 procentnih poena u poslednjih trideset godina.
Finansijska nesigurnost utiče ne samo na mogućnost osnivanja porodice, već i na mogućnost pronalaženja partnera.
Mnogi muškarci sa nižim primanjima kažu da ne mogu sebi priuštiti da izađu i imaju društveni život, što dodatno otežava pronalaženje životnog partnera.
Stručnjaci upozoravaju da ovaj trend može dovesti do još većeg produbljivanja društvenih nejednakosti u budućim generacijama.
Društvene promene menjaju porodičnu dinamiku
Današnje društvo je svedok značajnih promena u percepciji roditeljstva. Dok je dete nekada bilo „kamen temeljac” života odraslih, danas se roditeljstvo posmatra kao „kamen temeljac” – nešto što dolazi nakon postizanja drugih životnih ciljeva.
U Finskoj, nekada poznatoj po uspešnoj porodičnoj politici, stopa fertiliteta pala je za trećinu od 2010. godine. Čak i uz velikodušno roditeljsko odsustvo i pristupačnu brigu o deci, mladi sve više vide decu kao dodatni izvor nesigurnosti u svom životu. To pokazuje da sama finansijska podrška nije dovoljna da se reši problem pada nataliteta.
Obrazovni jaz i „kriza muškosti“
Posebno je zanimljiv fenomen „partnerskog jaza” koji nastaje zbog činjenice da žene u 70 odsto zemalja sveta postižu bolje obrazovne rezultate od muškaraca.
U Evropi, muškarci bez fakultetske diplome su grupa koja će najverovatnije ostati bez dece.
Robin Hedli, koji je i sam prošao kroz iskustvo neželjenog života bez dece, objašnjava kako je tek kasnije shvatio da je na njegovu situaciju uticalo mnogo faktora:
„Ekonomija, biologija, tajming događaja i izbor odnosa“.
Njegovo iskustvo pokazuje kako lične priče često kriju složene društvene probleme koji zahtevaju sistemska rešenja.
Biološki sat nije samo žensko pitanje
Dok se o biološkom satu tradicionalno raspravlja u kontekstu ženske plodnosti, reproduktivno zdravlje muškaraca takođe opada sa godinama.
Istraživanja pokazuju da kvalitet sperme značajno opada nakon 35. godine, što se često zanemaruje u javnom diskursu o plodnosti.
Nova uloga u društvu
Stručnjaci ističu važnost prepoznavanja alternativnih oblika roditeljstva. Bihejvioralni ekolozi koriste termin „aloparenting” – koncept prema kojem je dete tokom evolucije imalo više desetina staratelja.
Mnogi muškarci bez dece nalaze ispunjenje u svojim ulogama mentora ili učitelja. Iako ovi odnosi nisu vidljivi u zvaničnoj statistici, oni predstavljaju značajan doprinos društvu i razvoju mladih generacija.
Putevi do rešenja
Stručnjaci predlažu nekoliko ključnih koraka za rešavanje ovog problema:
– Bolje praćenje plodnosti muškaraca kroz nacionalnu statistiku i stvaranje sveobuhvatnih baza podataka.
– Razvoj programa koji podstiču muškarce da aktivnije učestvuju u vaspitanju dece i menjaju tradicionalne rodne uloge.
Trenutno samo jedan od sto muškaraca u EU koristi roditeljsko odsustvo, dok je kod žena taj odnos jedan od tri. To ukazuje na potrebu promene društvenih normi i očekivanja vezanih za očinstvo.
Transformacija roditeljstva u digitalnom dobu
Vesti o digitalnoj transformaciji društva donose dodatnu dimenziju ovom problemu. Sve više mladih provodi vreme u virtuelnom svetu, što može otežati stvaranje stvarnih međuljudskih veza.
Stručnjaci upozoravaju da prekomerno korišćenje društvenih mreža i digitalne tehnologije može negativno da utiče na razvoj društvenih veština potrebnih za stvaranje i održavanje intimnih odnosa.
Društveni značaj nevidljive krize
Nedobrovoljno odsustvo očinstva predstavlja značajan društveni problem koji zahteva pažnju javnosti i političara. Rešavanje ovog pitanja nije važno samo za pojedince koji se s njim suočavaju, već i za održivost društva u celini.
Potreban je holistički pristup koji će uzeti u obzir ekonomske, socijalne i psihološke aspekte ovog fenomena.
Kako se svet suočava sa demografskim promenama i sa opadanjem nataliteta, važno je shvatiti da iza statistike stoje stvarni ljudi sa stvarnim životnim pričama.
Samo kroz bolje razumevanje složenosti ovog problema možemo razviti efikasne strategije za njegovo rešavanje, prenosi N1 Zagreb.
