Već su tri godine prošle od pandemije korone, godinu i po dana od izbijanja rata u Ukrajini, a svetska ekonomija se i dalje sporo oporavlja.
Izveštaj o ekonomskim izgledima Međunarodnog monetarnog fonda ukazuje da je ekonomska aktivnost i dalje ispod prepandemijskog nivoa, posebno u zemljama u razvoju.
MMF uočava nekoliko razloga za ovako slabu globalnu ekonomiju. Prvo, tu su geopolitički faktori, rat u Ukrajini i geoekonomska fragmentacija.
Druga grupa faktora obuhvata globalno monetarno zatezanje kako bi se obuzdala inflacija. Na kraju tu su i ekstremne vremenske nepogode.
Zbog toga je Fond projektovao usporavanje globalnog privrednog rasta sa 3,5 odsto prošle godine, na tri odsto ove, a očekuju da će se usporavanje nastaviti i sledeće godine sa rastom od svega 2,9 odsto.
Poređenja radi, prosečan godišnji globalni rast prve dve decenije 21. veka iznosio je 3,8 odsto.
Preciznije, Pjer Olivije Guranšo, glavni ekonomista MMF-a, ocenjuje da rizik dolazi i iz Kine, od krize na tržištu nekretnina, koja može da se prelije na svetsku ekonomiju.
Drugi rizik dolazi od cena sirovina, pošto bi usled geopolitičkih sukoba moglo doći do nestabilnosti cena. Od juna cena nafte je skočila 25 odsto, a cene hrane su i dalje na visokom nivou, pri tome može doći opet do skokova u cenama zbog dalje eskalacije rata u Ukrajini.
Ovo bi moglo ozbiljno da ugrozi borbu protiv inflacije.
Inflacija, iako u padu i dalje je visoka, a kratkoročna inflaciona očekivanja čak rastu.
Istovremeno, fiskalne rezerve su u mnogim zemljama potrošene i to u vremenu usporenog rasta, visokih dugova i rastućih troškova zaduživanja.
Na kraju, mnogim zemljama u razvoju preti beg kapitala ukoliko dolar bude jačao, što bi povećalo troškove zaduživanja i oteralo ih u dužničke probleme.
Ove oktobarske projekcije i prognoze MMF-a nisu uračunale efekte sukoba između Palestine i Izraela.
U ovakvim uslovima ovih dana u Marakešu održava se godišnje zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, na kom između ostalih učestvuju i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali.
Kako je saopštilo Ministarstvo finansija, ministar Mali je imao sastanak kome je prisustvovalo 20 svetskih finansijskih institucija i investitora koji su zainteresovani da rade sa Srbijom.
„Predstavio sam sve što smo uradili do sada i njima svaka brojka govori da smo uradili sve što treba budući da nam i dalje raste ekonomija, da nam je javni dug pod kontrolom, da nam je rekordna zaposlenost, rekordno niska nezaposlenost, rekordne strane direktne investicije, da nismo zaustavili nijednu investiciju, da gradimo auto-puteve, brze pruge, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, škole i bolnice“, rekao je Mali dodajući da u teškim globalnim uslovima Srbija ima perspektivu, jer je budžetom za narednu godinu predviđena stopa rasta od 3,5 odsto, kao i da mali broj zemalja može da se pohvali takvim rezultatima.
Što se tiče perspektive privrednog rasta Srbije, MMF i Svetska banka se ne slažu sa ministrom.
Projekcije Fonda i Svetske banke su istovetne, za ovu godinu je dva odsto, a za narednu tri odsto privredni rast, što je za pola procentnog poena manje od očekivanja Vlade Srbije.
Ekonomisti sa kojima je Danas razgovarao ističu da je trenutno malo stvari koje bi mogle pozitivno da utiču na ekonomiju, a mnogo rizika da privredni rast bude manji nego što se očekuje.
Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da sledeće godine neće biti bolje nego ove.
„Nisam siguran da će evropske ekonomije, pre svega Nemačka, Italija i Austrija investicijama i trgovinom dati podstrek našem privrednom rastu. Tu očekujem stagnaciju. S druge strane, ne vidim ni neke interne generatore rasta. Ako se ostvare projekcije Svetske banke – biće dobro“, smatra Šoškić.
Vlada je u projekciji budžeta pored realnog rasta BDP-a od 3,5 odsto naredne godine prognozirala i prosečnu inflaciju od 4,9 odsto.
Šoškić očekuje da će naredne godine inflacija biti „jednocifrena, ali nekoliko procentnih poena iznad onog što je projektovala Vlada u budžetu“.
„Sa politikom davanja iz budžeta, vanrednim povećanjima penzija i plata, samo se otežava povratak inflacije u ciljeve. I iz sveta možemo očekivati pritiske, pre svega zbog rasta cena nafte, a dosta će zavisiti i od poljoprivredne godine, pa je moguć i rast cena hrane“, upozorava Šoškić.
Marko Malović, dekan Fakulteta poslovne ekonomije univerziteta Edukons, očekuje da bi rast ove godine mogao biti 2,2 odsto, a sledeće ne više od tri odsto.
„Svet je suviše dinamičan i poslednje dve godine liči na bure baruta, tako da je teško dati precizne projekcije. Što se tiče inflacije, imamo jednu od najvećih u Evropi, a nekim potezima ona se i dalje potpiruje“, ocenjuje Malović.
On ističe da je evropska ekonomija takva da bi u interesu Srbije bilo da diversifikuje izvoz.
„Ekonomije evrozone, a posebno nemačka, žrtve su političkih odluka. Lišavanje najjeftinijeg i najdostupnijeg energenta za Nemačku znači dramatičnu i prinudnu transformaciju privrede, koja ih je bacila u recesiju.
I na srednji rok je upitna sposobnost nemačke privrede da bude konkurentna, pošto u dobrom delu zavisi od jeftinog gasa“, napominje Malović.
On ističe i da se u ovom trenutku ne vide pozitivni nagoveštaji za ekonomiju, budući da se inflacija pokazala robusnijom nego što se smatralo.
„Inflacija je, pokazalo se, izazvana dugogodišnjom neodgovornom fiskalnom politikom, što je samo krunisano trošenjem u pandemiji. Tome doprinosi i zelena tranzicija, ovako kako se sprovodi. Čitavu priču, na žalost, ne plaćaju oni koji najviše zagađuju nego poreski obveznici, svuda u svetu. A kada se čuje zveckanje oružjem, pamćenje medijalnog glasača postaje još kraće“, zaključuje Malović.
