Minimalnom zaradom, koja u ovoj godini u proseku iznosi oko 47.000 dinara mesečno, Srbija će pokušati da zaštiti najsiromašnije, istakao je nedavno predsednik Aleksandar Vučić. Istovremeno, država će time pokušati i da ne ugrozi investitore koji bi mogli da traže jeftiniju radnu snagu na drugom mestu, dodao je on.
– Ovde nije najjeftinija radna snaga, ali je dobra. Ambijent je ekonomski najpovoljniji, zemlja smo koja brzo napreduje, koja ima sve druge pozitivne karakteristike od geografskog mesta do dobrih zakona i do svega drugog – rekao je Vučić, najavljujući da će prosečna plata u Srbiji za godinu i dva meseca preći cifru od 1.000 evra.
Ako u Srbiji raste BDP, a strani investitori imaju sve više posla, neprestano ubirući profit, zašto bi im onda smetalo da se zarade povećaju i zbog čega bi na kraju pre izabrali da odu iz zemlje, pitaju se sindikati.
Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da je minimalna zarada u Srbiji nedovoljna za pristojan život i da je teza da bi se podizanjem minimalca ugrozili investitori zapravo samo dokaz ko su investitori koji posluju u zemlji.
– Reč je mahom o komponentašima iz auto-industrije, gde radnici rade na poslovima na kojima se provlače kablovi, prave auto-sedišta… Svi bi oni, ako bi cena rada porasla, otišli negde drugde, pa zato smatram da predsednik jeste u pravu. Zbog toga bi trebalo da se država pozabavi time da budući investitori budu što kvalitetniji – objašnjava Mihajlović, ističući da Srbija i dalje privlači ulagače koji traže što jeftiniju radnu snagu.
– Tim i takvim investitorima otvaramo pogone, dajemo im slobodno zemljište. Oni ne plaćaju carinu na komponente koje dovoze kod nas, finansiramo im plate za zaposlene kroz subvencije… Naravno da ih onda i nije teško dovesti – nabraja Mihajlović, i podseća da je problematično to što Srbija ipak još nema one važne kompanije koje praveći kvalitetne proizvode mogu dobro i da plaćaju radnike.
– Nama nema pomaka nabolje ako budemo i dalje držali ovakvu cenu rada, a na sve to prinuđeni smo i da uvozimo još jeftiniju radnu snagu iz Nepala, Pakistana… – dodaje on, i podseća da minimalcem ne treba da se zadržavaju investitori, jer po Zakonu o radu, minimalna zarada se uvodi samo kod poslodavca koji imaju otežano poslovanje, što je kod nas postalo praksa. Da je smisao svake aktivnosti, privrednog i ekonomskog razvoja, u stvari rast standarda građana, ali i da kod nas mnogo ljudi jedva sastavlja kraj s krajem, ističe Ljubodrag Savić, prof. Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
– Ako nam je cilj da imamo fabrike u kojima će ljudi raditi za minimalac, plus 20 odsto na to, da država preuzme na sebe više od polovine osnovice da se ne oporezuje, onda se postavlja veliki znak pitanja na to šta, osim kvantitativno visokih stopa rasta, imamo od kvaliteta u takvom privrednom rastu – ističe prof. Savić.
Nisu nam problem samo strani investitori i da li će oni otići iz zemlje, jer je najveći broj ljudi zaposlenih u domaćim kompanijama. Problem je i u zakonima.
– Još pre više od dve decenije donet je Zakon o radu, koji umesto da popravlja poziciju radnika koji rade za minimalac u najtežim uslovima, on ih je zakovao ekserom na takvu poziciju – ističe prof. Savić.
U kakvoj su vezi visina minimalne zarade i strani investitori
Minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 250.000 ljudi. Oni čine oko desetinu od ukupnog broja zaposlenih. To je još prošlog leta obznanio Siniša Mali, ministar finansija, u toku pregovora o visini minimalca. U kakvoj su vezi visina minimalne zarade i strani investitori, kako se to minimalnom zaradom ne ugrožavaju investitori, tj. da li ima istine u tezi da bi investitori lakše i brže odlazili iz zemlje ukoliko bi minimalna cena rada bila na primer značajnije povećana, pitali smo Vladu Srbije, ministarstva finansija i rada i zapošljavanja.
Interesovalo nas je i da nam nadležni pojasne da li je naša zemlja zemlja jeftinije radne snage, kao i to da li ima šanse da se minimalna zarada u ovoj godini još jednom uskladi, s obzirom na to da su to bili zahtevi sindikata sve vreme u toku pregovora, a i posle njih. Odgovore na pitanja nismo dobili.
