Stručne procene ukazuju da u Srbiji od nezakonitog ubijanja, trovanja i hvatanja godišnje strada 120.000-170.000 jedinki divljih ptica, od kojih je najveći broj prepelica, grlica, pataka i gusaka.
Nataša Jančić iz Društva za zaštitut i proučavanje ptica Srbije ukazuje za N1 da su za te brojke krivi mnogi razlozi.
„Od brojnih dalekovoda, zbog kojih stradaju krupnije ptice, do trovanja, koje je ogroman problem, ne samo za ptice“, kaže Jančić.
Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije dodaje da dosta ptica strada i od udara u staklo, pre svega u novim naseljima, a naselje Beograd na vodi je odličan primer za to, kao i od mačaka, čiji broj veoma uvećan.
Zakon postoji, kazne postoje, ali ih niko ne propisuje
Davor Marković, koji je u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zadužen za praćenje svega što je u vezi sa pravnim apektom zaštite ptica, smatra da naša država ima dobro definisane pravne norme za zaštitu pštica, koje se, nažalost, niko ne sprovodi.
Isti je slučaj i kada se radi o krivolovu, i o trovanju ptica.
„Propisane kazne za krivična dela protiv ptica su uglavnom finansijska, i zaprećen je zatvor do tri godine. Međutim, ne znam za primer da je neko otišao u zatvor zbog toga. Procesi se pokreću, ali u najčešćem broju slučajeva ne dođu ni do suda. Tu obično bude primenjeno načelo odlaganje krivičnog gonjenja i bude primenjen opurtunitet (odlaganje krivičnog gonjenja osumnjičenog). Najčešće počinioci dobiju da uplate neku sumu novca u dobrotvorne svrhe, nakon čega se odbacuje krivična prijava i dalje se ne procesuiraju“, navodi Marković.
Kao primer koliko se ne vodi računa o ubijanju ptica, ističe turističku agenciju koja javno reklamira uslugu neograničenog lova divljači u našoj zemlji. Naglašava da to ne postoji ni u jednoj zemlji, kao i da takve agencije rade nesmetano, čak i sa strancima koji dolaze u našu zemlju da bi ubijali ptice.
„Isto se postupa i sa stranim državljanima, pogotovo što se sa njima radi po hitnom postupku. Prošlog leta smo zatekli u nezakonitom lovu Italijane, kod Blaca. I ništa nije bilo, primenjeno je načelo opurtuniteta, platili su kaznu po 50.000 dinara u dobrotvorne svrhe. A oni koji su organizatori nezakonitog lova, naši državljani – prošli su nekažnjeno. I sve je završeno za par dana, nije se razvlačilo“, naglašava Marković.
Dakle, zaključuje on, mi imamo dobar zakonodavni okvir, ali je ogroman problem u sprovođenju i kažnjavanju.
Sve se završava u Tužilaštvu i retko se stiže do suda.
