U valjevskom kraju ove jeseni nešto je manje interesovanje za sadnju voća, pre svega šljive koja je najzastupljenija. Poljoprivrednici kažu da je problem niska otkupna cena i nedostatak radnika.
Ove jeseni u valjevskom kraju manje je zasađenih sadnica šljive. Retki su veći novi šljivici poput ovog u okolini Valjeva. Na širenje zasada utiču niže otkupne cene šljive, kao i stanje u voćnjacima koji su oštećeni u elementarnim nepogodama.
Milivoje Timotić, iz PSSS Valjevo navodi da je u prošloj godini na području Valjeva znači okolnih sela, otprilke posađeno nekih 60 do 70 hektara zasada šljive, možda čak i više. Dodaje: “Ove će biti manje možda 30 – 40ha. Ono što je najbitnije da se izabere odgovarajuća parcela za zasad šljive, znači položaj parcele je jako bitan, takođe tip zemljišta, obavezno da se pre podizanja zasada uradi agrohemijska analiza zemljišta“.
„Sadi stenlej, sadi se lepotica, sade i rodnu, po meni najviše stenlej. Najveći je problem naći radnu snagu, to je najveći problem“, naglašava Zoran Ćebić, iz Sela Babina Luka kod Valjeva.
U jednom od najstarijih rasadnika u Srbiji u valjevskoj Poljprivrednoj školi pripremili su oko 10 hiljada sadnica. Na nešto manje interesovanje, pre svega za šljivom, utiču i neka narodna verovanja i običaje.
„Generalno je manji broj poljoprivrednika koji su zainteresovani za ulaganje u podizanje voćnih zasada, pre svega šljive koja u prethodne dve, tri godine ima slabu otkupnu cenu, a što se tiče ove godine malo utiče i prestupna godina odnosno narodno verovanje da ne treba saditi mada to verovanje nije utemeljeno u agronomskoj struci“, ističe Nikola Spasojević, profesor voćarstva i vinogradarstva Poljoprivrednoj školi Valjevo.
Iz ovih razloga dosta voćara kako saznajemo odlaže sadnju i ugovaraju kupovinu sadnica za sledeću sezonu, pa je za očekivati da će novih zasada šljive u valjevskom kraju biti više u narednoj godini.
