Manastir Tumane proslavio praznik Svetih Zosima i Jakova

Manastir Tumane kod Golupca juče je proslavio praznik Svetih Zosima i Jakova tumanskih, a arhijerejsku  liturgiju je služio mitropolit braničevski Ignatije.

Prisustvovao je i predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević.

„Danas liturgijski slavimo Svete prepodobne Zosima i Jakova, tumanske svetitelje. Kada ih liturgijski proslavljamo, to ne znači samo puko sećanje na njih i onog što se desilo u prošlosti. To je živi susret sa njima, jer upravo sveta liturgija jeste ikona budućeg Carstva Božjeg. Ona je projava Carstva Božjeg“, rekao je mitropolit Ignatije, objavila je SPC.

Pored mitropolita braničevskog Ignatija, na liturgiji su sasluživali  mitropoliti šumadijski Jovan, timočki Ilarion i niški Arsenije.

Veliki broj vernika je povodom obeležavanja manastirske slave posetio Tumane.

O ži­vo­tu i pod­vi­zi­ma Pre­po­dob­nog Zo­si­ma Si­na­i­ta ne­ma sa­ču­va­nih isto­rij­skih podataka, osim na­rod­nih pre­da­nja o nje­go­voj ne­du­žnoj smr­ti, ko­ja su za­be­le­že­na tek u 19. veku.

Pripada grupi monaha isihasta, poznatih pod imenom Sinaiti, koji su u vreme kneza Lazara naselili Srbiju.

Ako se uzme kao tač­na pret­po­stav­ka da je Pre­po­dob­ni Zo­sim bio učenik Gri­go­ri­ja Gor­njač­kog, on­da iz to­ga mo­že­ da se za­klju­či­ da je u Sr­bi­ju ve­ro­vat­no do­šao sa svo­jim uči­te­ljem u Gor­njač­ku kli­su­ru, oda­kle je vremenom, že­le­ći usa­mlje­ni­ji i skro­vi­ti­ji ži­vot, pre­šao u Po­du­na­vlje, gde je nastavio život u tu­man­skim šu­ma­ma.

Kako se navodi na sajtu manastira Tumane, za me­sto svo­ga ti­ho­va­nja oda­brao je pe­ći­nu is­po­sni­cu u ko­joj je ure­dio pro­stor za ži­vot i bo­go­slu­že­nje.

U na­ro­du bra­ni­čev­skog kra­ja ve­ko­vi­ma ži­vi pre­da­nje da se Pre­po­dob­ni Zo­sim Si­na­it upo­ko­jio ka­da ga je ne­ho­ti­ce ra­nio Mi­loš Obi­lić, ko­ji je imao dvor u ne­po­sred­noj bli­zi­ni ma­na­sti­ra Tu­ma­ne i ko­ji je u nje­go­voj oko­li­ni obično lo­vio.

Svi pu­to­pi­sci ko­ji su se na­šli u Tu­ma­nu to­kom 19. ve­ka sa ma­nje i vi­še de­ta­lja opi­sa­li su spo­me­nu­to pre­da­nje.

Pr­vi ko­ji je osta­vio sve­do­če­nje o Pre­po­dob­nom Zo­si­mu Si­na­i­tu bio je Jo­a­kim Vu­jić, ko­ji je ma­na­stir Tu­man po­se­tio 1826. go­di­ne i koji u svojima spisima navodi da u znak pokajanja Obilić je počeo da gradi crkvu, stigao do krova, ali ga je pozvao knez Lazar kako bi se dogovorili hoće li ići u boj na Kosovo.

Mošti prepodobnog Zosima nalaze se u crkvi manastira Tuman i otkrivene su 8. avgusta 1936. godine.

Prepodobni Jakov, rođen je kao Radoje Arsović 1894. godine u selu Kušići nadomak Ivanjice.

Posle osnovnog obrazovanja, željan nauke i saznanja otisnuo se iz domovine u Francusku, gde je uspešno završio studije i stekao dva doktorata. Jedan iz oblasti filozofije na Sorboni u Parizu, a drugi iz oblasti prava u Mompeljeo.

Radio je kao službenik u diplomatiji kraljevine Jugoslavije u Francuskoj.

Napustio je službu i svetovni život, pa je uz vladiku Nikolaja započeo svoje podvizavanje u manastiru Žiča.

Pre Drugog svetskog rata bio je urednik Hrišćanskog misionara, a pred sam rat i u toku njega vatreni propovednik vere.

Predvideo je oba bombardovanja Beograda i bombardovanje manastira Žiče.

U toku rata živeo je u manastiru Ljubostinji. Mučen od komunista, ispovednički se upokojio, nakon batinanja u selu Rabrovu, u februaru 1946. godine. Po sopstvenom zaveštanju sahranjen je u manastiru Tumanu. Mošti su mu otkrivene 21. oktobra 2014. godine.

Narod na današnji dan odlazi u manastir moleći se od svetitelja za lek, a u  manastirskom letopisu zapisani su mnogi slučajevi čudesnih isceljenja – od karcinoma, leukemije i drugih bolesti.