Na mapi najboljih svetskih sireva koje je krajem decembra objavio čuveni gastro portal Taste Atlas ponovo je miročki sir. Ovaj sir čije je poreklo sa planine Kraljevića Marka je na još jednoj Taste Atlasovoj listi – izdvojen u grupi najbolje hrane srpske kuhinje koja je inače zauzela 25. mesto najboljih kuhinja na svetu za 2022. godinu.
Ne preterano visoka, najviši vrh je Veliki Štrbac sa 768 metara, Miroč planina prostire se duž Dunava.
Stari Rimljani su ovu planinu zvali Unum u značenju prva, jedna ili jedina i po naredbi rimskog imperatora Tiberija preko Miroča je prosečen put Via Danubis koji je spajao rimski kastrum Taliata (današnji Donji Milanovac) sa Egetom (Brza Palanka).
Rimljani su otkrili prednosti Miroča koji su koristili kao lečilište i vazdušnu banju za ratnike koji su se ovde mnogo brže oporavljali nego na nekom drugom mestu.
Znali su Rimljani i za lekovitost miročkih trava koje su svoje mesto našle i u epskoj narodnoj poeziji u kojoj vila moli Kraljevića Marka da nabere “po Miroču bilja” da zagasi “rane na junaku”.
Jesu li lekovite trave na miročkim livadama, ruža vetrova ili poseban od davnina nepromenjen recept tajna miročkog sira niko sa sigurnošću ne može da kaže, ali je ovaj beli, punomasni sir još jednom na mapi najboljih sireva u svetu.
Krajem decembra je poznati gastro portal Taste Atlas objavio mapu najboljih svetskih sireva i na njoj su četiri sira iz Srbije: pirotski kačkavalj i zlatarski, somborski i miročki sir.
Kada je 2022. godina u pitanju, miročki sir je i na Taste Atlasovoj listi najboljih kuhinja na svetu u srpskoj kuhinja, nalazi se inače na 25. mestu, izdvojen kao najbolja hrana i u društvu je užičke pršute, komplet lepinje, pljeskavice, petrovačkog kulena.
Po čemu je miročki sir poseban?
Liči na kiparski halumi iako nekih zvaničnih, potvrđenih veza nema. Proizvodi se od punomasnog mleka, jer ovdašnji proizvođači od mleka dobijenog od krava koje dobar deo godine pasu na livadama, proizvode isključivo sir.
Nema kajmaka, nema kiselog mleka – samo sir.
Usirene kriške sira isečene na kocke obare se u surutki i miročki bareni sir spreman je za upotrebu.
Kao mladi ili kad odstoji, to već zavisi od ukusa. Dok spade u kategoriju mladi sir kada se jede škripi po zubima pa ga zovu i škripavcem.
Posebnost miročkog barenog sira je to što se, za razliku od klasičnih belih sireva, on griluje, peče, prži, pohuje, ali se ne istopi.
Kada je na roštilju ispod hrskave korice i blage arome dima, krije se mekana unutrašnjost, a ako se prži na tiganju dobije zlatno-žutu boju i više ne škripi pod zubima.
Spremljen na roštilju ili ispržen može da bude predjelo uz sezonsku salatu, vruć kačamak ili domaću pogaču, dodatak glavnom jelu ili čak i glavno jelo, a ništa ne smeta da i obrok zaokružite miročkim grilovanim sirom.
Toplim ili hladnim, svejedno. Ukusan je u obe varijante.
Možda su gastro znlaci sa Taste Atlasa otkrili još neku vrlinu miročkog sira zbog koje je još jednu godinu sebi obezbedio mesto među najboljima na svetu.
