Zvona na Crkvi Bogorodice Ljeviške, posle 16 godina tišine, ponovo su se čula početkom jula 2020. godine.
Da ova svetinja živi postoji još jedan dokaz – venčanje Srbina iz dijaspore i njegove izabranice iz Beograda. Miloš i Tamara Radivojević zavetovali su se na večnu ljubav pred Bogom u gradu na Bistrici. Iako trenutno žive u gradu koji je više od 1. 600 kilometara udaljeno od Prizrena, nisu imali dilemu gde će obaviti crkveno venčanje. Ono građansko bilo je u Luganu, mestu koje ih je spojilo.
– Imali smo liturgijsko venčanje. Nekoliko dana pre toga okupila se Tamarina i moja porodica, kako bismo svi zajedno obišli Kosovo i Metohiju. Kao kruna svega desilo se venčanje u crkvi posvećenoj Uspenju Presvete Bogorodice, poznatijoj kao Bogorodica Ljeviška – priča za “Vesti” Miloš Radivojević.
Crkva koja je postradala marta 2004, kada su u njoj zapaljene automobilske gume i bure nafte, a o čijoj je nesvakidašnjosti je ispisan stih na arapskom, koji u prevodu glasi “Zenica oka moga gnezdo je lepoti tvojoj” (nepoznati autor) bila je puna, kao nekada. Što zbog venčanja, što zbog hodočasnika koji su nešto kasnije pristigli.
Vršnjakinja katedrale Notr Dam okupila je 30-ak ljudi, koji su uživali u liturgijskom venčanju, koje je služio otac Mihail i svedočili ljubavi dvoje mladih. Odatle su se svatovi uputili ka manastiru Sveti arhangeli, zadužbini cara Dušana Silnog, na svadbeni ručak.
– Otac Mihailo, iguman manastira nas je dočekao prelepo! On je organizovao i ručak u manastiru i bio nam je na raspolaganju za sve što je trebalo! Uvek imamo toplu dobrodošlicu kod njega i sve bratije u manastiru. Hvala im na tome – ne štedi reči Miloš.
Mladi bračni par upoznao se u Švajcarskoj. Njihov prvi susret je bio vrlo interesantan.
– Upoznali smo se u Luganu na košarkaškom turniru na meču koji su igrali Srbija i Španija. Tamarin rođeni brat, blizanac, Lazar, igrao je za Špance i ona je došla da navija za njega, a ja za Srbiju. Nismo se potom videli neko vreme, a onda je Tamara došla u Švajcarsku da studira. Imali smo zajedničke prijatelje sa kojima smo organizovali porodično druženje i onda se iz prijateljstva rodila ljubav koja traje pet godina – priča Miloš, koji takođe ima brata blizanca, Dušana.
Miloš ima još brata Lazara i sestru Milicu. Nije prvi od Radivojevića koji se venčao u Prizrenu, ali jeste prvi u Bogorodici Ljeviškoj.
Radivojevići su zaseoka Milačići u selu Sredska nadomak Prizrena. Ljubav prema rodnoj grudi oca Slaviše, odnosno dede Momčila, pradede Krste gaje od malena. Ne prođe godina, a da ne svrate da obiđu Prizren, Sredačku Župu.
Tamara je prvi put bila u Prizrenu pre tri godine.
– Od tada stalno dolazimo zajedno. Kada kažem stalno, mislim na odmor, najčešće preko leta. Kosmet nam je uvek jedna od obaveznih destinacija – pojašnjava nova snajka u porodici Radivojević.
Miloš nam kazuje zašto su baš zadužbinu kralja Milutina odabrali za crkveno venčanje.
– Moja baba Perunika je imala porodičnu kuću pored Bogorodice Ljeviške, koja joj je bila draga. Bila je mnogo vezana za tu svetinju! Ljeviška je gorela, ali eto, možemo da vidimo da živi i danas. Venčavamo se u njoj i trudimo se da se što češće okupljamo! Od prvog zajedničkog odlaska u prestonicu Cara Dušana znali smo da ćemo obećanje pred Bogom na večnu ljubav dati na Kosmetu.
Ne smemo da odsečemo korene
– Uvek se rado vraćamo Kosovu i Metohiji! Rekoh, neizostavni je deo naših odmora. Srpstvo, manastiri, porodica, ljubaznost ljudi, crkva u kojoj smo se venčali u gradu na Bistrici, porodična crkva u selu Milačići dovoljni su razlozi da ne odustajemo od svete srpske zemlje. Moramo da čuvamo i ono što nam je porodica ostavila, ne smemo da odsečemo korene – kaže Miloš.
Ljubav prema Prizrenu, Sredskoj, Arhangelima, Ljeviškoj, Crkvi Svetog Spasa, Potkaljaji ogleda se i u brojnim humanitarnim akcijama koje je ova porodica organizovala u Švajcarskoj.
– Kad god smo u prilici, gledamo da pomognemo da se sakupi novac za srpski živalj koji je ostao na ognjištu. Takođe, uvek smo tu kad god se obnavlja neka srpska svetinja. Ko će nam pomoći, ako ne mi sami sebi – zaključuje Miloš Radivojević.
Arhitekta i fizijatar
Tamara je završila osnovne studije i trenutno je na poslednjoj godini master studija na arhitekturi u Luganu. Miloš se bavi fizioterapijom u porodičnoj ordinaciji sa ocem i bratom.
– Dušan i ja smo krenuli tatinim stopama, radimo sa njim, dok je Lazar je zaposlen u banci.
Kumovi iz Brčkog i Beograda
Kumovi na venčanju mladog bračnog para bili su Đorđe Jeftić i Bojana Gajić. Milošev svedok je u Prizren stigao iz Švajcarske, ali poreklo vodi iz Brčkog. Tamarina kuma Bojana je iz Beograda.
– Kumovi i najbliža rodbina bili su na crkvenom venčanju u Prizrenu, dok ćemo veliko svadbeno slavlje organizovati u Beogradu – kaže Miloš.
Sa ručka u porodičnu crkvu
Pravo sa svadbenog ručka išlo se u zaseok Milačići, odakle su Radivojevići.
– Posle Arhangela smo se uputili do porodične crkve. Pored toga što smo želeli da se svi zajedno slikamo i ispred nje, Tamara i ja smo sveće sa venčanja upalili baš tu i srećni smo zbog toga.
Porodična kuća u zaseoku Milačići je obnovljena, tamo se provode odmori, odnosno svaki slobodan trenutak. Radivojevići su takođe kompletno obnovili crkvu u Milačićima i redovno je održavaju.
Poklonička grupa
Živo je tog vikenda bilo u manastiru Svetih arhangela. Pored novopečenog bračnog para Radivojević zadužbinu cara Dušana je posetila i poklonička grupa HO Svi za Kosmet. Narod iz dva dabl-dekera taman je pristigao u Arhangele kada i Miloš i Tamara, pa je iskoristo priliku da mladencima poželi sve najlepše u zajedničkom životu.
Noletov fan
Miloš ne propušta priliku kada neka repezentativna selekcija Srbije igra u Švajcarskoj, da ode da je bodri. Takođe, gotovo da ne prođe teniski masters u Rimu, a da Radivojević ne “skokne” do Italije da bodri Novaka Đokovića. Ove godine nije išao na Foro Italiko, ali je imao sreće da se sretne sa najboljim teniserom sveta.
– Bili smo u Milanu, na polufinalu Lige šampiona, Inter – Milan. Đoković je navijač Milana, pa je došao da navija za roso-nere. Sreli smo se i ovekovečili taj susret – priseća se Miloš.
Lazar “povukao nogu”
Rođeni brat Miloša Radivojevića, Lazar i njegova izabranica Zorana (devojačko Šemić) takođe su se venčali u Prizrenu, prošle godine u maju. Mladi supružnici, oboje poreklom iz ovog grada, svečani čin obavili su obučeni u prizrensku nošnju, u Sabornoj crkvi Svetog Đorđa u centru grada. I njih je venčao otac Mihailo, iguman manastira Sveti arhangeli.
– Nošnja je bila zajednička ideja i jedinstvena odluka, jer oboje čuvamo Prizren u sebi. Naručena je, odnosno posebno rađena po našoj meri – kaže Zorana Radivojević.
I tada se se na ručak i veselje išlo u manastir, a potom u Milačiće.
Ostaje da vidimo da li će i Dušan, treći od braće Radivojevića krenuti stopama Lazara i Miloša.
Srečanski govor u knjigama
Miloševa tetka, Nada Hadži-Perić ljubav prema rodnom kraju iskazuje pisanjem proze i poezije. Nedavno je objavila i knjigu na “srečanskom”, ne bi li otela od zaborava govor ljudi u u Sredačkoj župi. Pored “Sretečkog pomenika” svetlost dana je ugledala i knjiga “Gnezdo”.
– Kao što ptice svoje gnezdo (leglo) pletu od raznih grančica, slamčica, kamenčića, delova zemlje, ja sam ovo moje gnezdo, moju zbirku pesama, isplela od raznih pesama i pesmica od kojih neke predstavljaju granu vere, druge ljubavi, a treće nade – objašnjava Nada.
Knjigu prati zanimljiva priča…
– Na naslovnoj strani nalazi se fotografija Zorane i Lazara Radivojevića, mog bratanca i snaje, u prizrenskoj srpskoj nošnji, ispred manastira Svetih arhangela kod Prizrena, posle venčanja 28. maja 2022. godine u Crkvi Svetog Đorđa.
Knjige “Sretečki pomenik” i “Gnezdo” imale su i svojevrsnu promociju u Sredskoj, za Veliku Gospojinu.
Nada je do sada objavila osam zbirki pesama i jednu monografiju “Zapis iz Prizrena, sa izvora”.
– Spremam i desetu knjiga, čija tema će biti Miloševo i Tamarino venčanje u Luganu.
