Stanovništvu u Srbiji pored domaćeg, kućnog komarca, koji napada noću, probleme stvara i azijski tigrasti komarac koji ubada tokom dana. Za sada je dobra vest da odomaćeni gost iz Azije ne prenosi uzročnike ozbiljnih oboljenja.
Tokom poslednje dve decenije činilo se da čovek dobija bitku – zahvaljujući komarnicima, insekticidima i, naravno, milijardama dolara koje su odvajale vlade širom sveta, povlačile su se bolesti koje su prenosili komarci. Tako je od 2000. do 2019. smrtnost od malarije u celom svetu pala za trećinu, ali je već narednih godina opet počela da raste.
Klimatske promene omogućile su komarcima iz tropskih krajeva da bez problema žive i u Evropi. I ne samo to, tople zime i još toplija leta produžila su i njihovu aktivnost, a samim tim i više vremena za razmnožavanje.
– Uz promene koje nam donosi globalno zagrevanje, u ovom periodu godine imamo i jednu uobičajenu situaciju. Primetili ste da je brojnost komaraca u protekle dve nedelje bila prilično visoka. Komarci koji nas ove dve nedelje uznemiravaju su vrste poplavnih pojaseva ili rečni komarci. U pitanju su naše domaće vrste koje se razvijaju kada je vodostaj reka dovoljno visok da poplavi priobalne pojaseve i kada je visoka temperatura vazduha i vode koja će im obezbediti brzi razvoj. U kombinaciji ova dva faktora dešava se da brojnost značajno i brzo poraste – objašnjava za „Politiku” docent dr Mihaela Kavran iz Centra izuzetnih vrednosti pri Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Statistika pokazuje da je u prvih šest meseci prošle godine bilo više od tri miliona slučajeva denga groznice u Latinskoj Americi nego u celoj 2022, a Bangladeš je bio na udaru jedne od najvećih epidemija do sada. Smrtni slučajevi od infekcija koje prenose komarci takođe su počeli da rastu u mnogim regionima sveta. Sve ovo dovelo je do toga da narativ o pobedi nad komarcima utihne.
Ali zašto su baš komarci, pored toliko otrovnih životinja i krvoločnih zveri, postali strah i trepet za javno zdravlje?
– Komarci su najopasnija životinjska vrsta na svetu jer su odgovorni za veliki broj smrtnih slučajeva, kako kod ljudi, tako i kod životinja. Pored toga što nas ženke komaraca uznemiravaju time što nas bodu da bi se hranile krvlju, ovi insekti imaju veliki značaj sa aspekta javnog zdravlja jer su prenosioci brojnih patogena koji kod čoveka i životinja prouzrokuju različita oboljenja. Jedna od takvih bolesti je groznica Zapadnog Nila, koju prouzrokuje virus, a taj virus sa ptica na ljude prenose komarci. U pitanju je kućni komarac koji je naša autohtona vrsta i rasprostranjen je po celoj Srbiji. Virus Zapadnog Nila kod ljudi se beleži svake godine i u nekim slučajevima ishod bude fatalan. Pored čoveka i ptica, ugroženi su i konji, koji mogu imati ozbiljne manifestacije oboljenja –priča Kavranova.
A Srbiji probleme, pored našeg, kućnog komarca, stvara i tigrasti. Došao je u Evropu iz tropskih krajeva Azije i krivac je za mnoga oboljenja u svetu.
– Za sada je dobra vest da kod nas ova vrsta još uvek ne prenosi uzročnike ozbiljnih oboljenja. Za razliku od naših komaraca, koji bodu u periodu od sumraka do svitanja, tigrasti komarac je agresivan i bode u toku dana. Naročiti značaj pripisuje mu se jer je prenosilac više od 20 virusa. Oboljenja koja predstavljaju pretnju u Evropi, a čije uzročnike prenosi ova vrsta, su virusi denga i čikungunja. U Italiji, Francuskoj, Španiji zabeleženi su brojni autohtoni slučajevi obolevanja od ovih patogena, a to znači da su oboleli oni ljudi koji nisu putovali nego su se inficirali u mestu stanovanja – kaže naša sagovornica i dodaje da je problem u tome što se i tigrasti i kućni komarac teško suzbijaju. Štaviše, mogu se razvijati u bilo kakvoj posudici u kojoj se zadržava voda.
Ukoštac sa azijskim tigrastim komarcem uhvatio se Centar izuzetnih vrednosti, i to koristeći tehniku sterilnih insekata.
– Tehnika podrazumeva da se proizvede i otpusti u prirodu veliki broj sterilnih mužjaka koji će biti konkurencija plodnim mužjacima iz prirode. Mužjaci se, inače, ne hrane krvlju pa njihovo puštanje u prirodu neće dodatno zakomplikovati situaciju. Kada se pare, ženka neće dati potomstvo i tako će se redukovati njihova populacija. Ovaj metod je ekološki prihvatljiv i bezbedan za ljude, životinje i životnu sredinu – objašnjava naša sagovornica.
A na pitanje ko pobeđuje – čovek ili komarac – bez dileme odgovara:
– Kao entomolog koji se već 11 godina bavi ovom grupom insekata, prednost apsolutno dajem komarcima. Imaju visoku sposobnost adaptacije na novonastale uslove sredine, neverovatne mehanizme preživljavanja koji im garantuju opstanak.
Apetit zavisi od mirisa
Nije mit da su neki ljudi za komarce atraktivniji od drugih. Razlog je, kako objašnjava docent dr Mihaela Kavran iz Centra izuzetnih vrednosti pri Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, ugljen-dioksid ali i prirodan miris tela. – Komarce najviše privlači ugljen-dioksid koji izdišemo, a potom različiti mirisi koje naše telo prirodno oslobađa. Svaki čovek ima drugačiju kombinaciju jedinjenja koje telo emituje. Još uvek nije precizno poznato koji je odnos jedinjenja za komarce najprivlačniji. Za razliku od ove hipoteze, druga grupa naučnika smatra da nije reč o jačoj atraktivnosti pojedinih ljudi, nego o repelentnosti drugih, tj. da je kombinacija navedenih jedinjenja kod neki osoba takva da odbija komarce – kaže Mihaela Kavran.
Saveti za zaštitu
U domu od pomoći su komarnici, odnosno mreže na prozorima i vratima, kao i upotreba različitih biocidnih sredstava kao što su spirale protiv komaraca, električni isparivači… Na otvorenom se preporučuje primena repelenata koji se nanose na kožu.
