Stara je izreka „dogovor kuću gradi“. Ona je tačna u mnoštvu slučajeva, pa i kod razvoda braka, jer osim živaca može da sačuva i dosta novca.
Kada se govori o ceni razvoda braka, najveća je naravno ona emotivna, ali nije zanemariva i ona finansijska.
Kako kaže Natalija Šolić, advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava (Yucom), ona pre svega zavisi od toga da li je podneta tužba za razvod braka ili je do njega došlo sporazumno.
Sporazumni razvod je svakako bezbolniji, ali i jeftiniji. Pokreće se predlogom za sporazumni razvod braka koji se podnosi nadležnom sudu u mestu prebivališta ili boravišta jednog od supružnika ili u mestu gde je bilo poslednje zajedničko prebivalište. Najvažnije obeležje sporazumnog razvoda je obostrana saglasnost supružnika da se brak razvede. Iznos takse je 2.660,00 dinara.
S druge strane, do tužbi dolaze po pravilu kada su odnosi supružnika u toj meri poremećeni i konfliktni, da se ne može postići dogovor oko bitnih pitanja.
„U našem pravu važi načelo razrešivosti braka, iz koga proizilazi pravilo da niko ne može ostati u braku protiv svoje volje. Stoga, svaki supružnik ima pravo da se razvede ukoliko su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno već određeno vreme više ne može ostvariti zajednica života“, navodi Šolić.
Sa tužbom je znatno skuplje
Pokretanje postupka razvoda podnošenjem tužbe predstavlja teži i skuplji način razvoda i sam postupak može da potraje.
Ona navodi da se tužba možete podneti sudu na čijoj teritoriji je bilo poslednje zajedničko prebivalište ili, ako je zajednica života prestala i sudu koji je nadležan po mestu prebivališta tuženog.
„U slučaju da supružnici imaju maloletnu decu, sud će raspravljati o samom razvodu braka i o vršenju roditeljskog prava nad zajedničkom maloletnom decom, dok će se pitanje zajedničke imovine stečene tokom trajanja braka rešavati u posebnom parničnom postupku. Ovo je potrebno da bi se u postupku razvoda što pre rešila pitanja od najvećeg interesa za decu, tj. odluka o njihovom poveravanju, modelu održavanja ličnih odnosa sa drugim roditeljem i visini iznosa na ime zakonskog izdržavanja“, kaže Šolić.
Ona ističe da parnica za deobu bračne tekovine može potrajati godinama i to već uveliko nakon što su se supružnici već razveli.
Zato savetuje Šolić „da razvod ne bi čekao deobu imovine ili deca izdržavanje, pitanje zajedničke imovine može se rešiti sporazumom o deobi zajedničke imovine, koja se zaključuje pred javnim beležnikom“.
„Ovakav sporazum o deobi mora biti u formi javnobeležničke potvrđene isprave. Ako nije moguće postići sporazum, ovo pitanje onda rešava sud u posebnom postupku (sudska deoba). Ovo znači novi postupak i nove troškove“.
Troškovi su razni i brzo rastu
Govoreći o troškovima ona kaže da postoje razni troškovi, u zavisnosti od toga da li stranku zastupa advokat ili ne.
„Sudska taksa na tužbu i presudu za razvod braka iznosi 2.660,00 dinara. Advokatski troškovi obuhvataju iznos od 24.750,00 dinara za tužbu i podneske, 29.250,00 dinara za održano ročište, kao i 16.875,00 dinara za neodržano ročište“.
Ročište neće biti održano ukoliko je sudija zdravstveno ili službeno sprečen, ukoliko stranka ili svedok ne pristupi na ročište, ali i iz drugih razloga.
„Sud je zakonom ovlašćen da u ovim sporovima o troškovima postupka odluči po pravičnosti, tako da se često dešava da sud po slobodnoj oceni odluči da svaka stranka snosi svoje troškove postupka“.
Postupak u vezi sa porodičnim odnosima je hitan ukoliko se odnosi na dete ili roditelja koji vrši roditeljsko pravo i u ovom postupku tužba se ne dostavlja na odgovor.
Operacionalizacija načela hitnosti u ovim postupcima sadržana je i u pravilu da se postupak, po pravilu, sprovodi na dva ročišta s tim da se prvo ročište zakazuje tako da se održi u roku od 15 dana od dana kada su tužba ili predlog primljeni u sud. Takođe, drugostepeni sud je dužan da donese odluku u roku od 30 dana od dana dostavljanja žalbe.
Ukoliko ste razvod pokrenuli tužbom, jedna od faza ovog postupka je i posredovanje (medijacija) odnosno pokušaj da se spor reši mirnim putem i da se razgovorom reše postojeći problemi u pogledu nekog pitanja.
Posredovanje se ne sprovodi ukoliko vi ili vaš bračni partner to ne želite, ukoliko je jedan supružnik nesposoban za rasuđivanje ili ako je nepoznato boravište jednog od supružnika ili ako jedan ili oba supružnika žive u inostranstvu.
Pokušaj mirenja i nagodba
Postupak posredovanja obuhvata 2 faze:
Pokušaj mirenja koji se sprovodi ukoliko postoji mogućnost da se supružnici ipak pomire i prevaziđu probleme bez razvoda braka.
„Mirenje sprovodi centar za socijalni rad, sud ili neka druga ustanova specijalizovana za posredovanje u porodičnim odnosima ili bračno i porodično savetovalište. Može trajati najviše dva meseca. Ukoliko dođe do mirenja smatra se da je tužba za razvod braka povučena“, kaže Šolić.
U suprotnom dalji postupak se nastavlja nagodbom.
„Nagodba ima za cilj razrešenje svih spornih pitanja među supružnicima, a koja se tiču vršenja roditeljskog prava i podele zajedničke imovine stečene u braku. Kao i mirenje, i nagodba može trajati naviše dva meseca, a može se okončati sporazumom o vršenju roditeljskog prava i deobi zajedničke imovine, ili samo delimično oko jednog od ova dva pitanja“.
Šolić navodi da jednom kada je razveden, brak se ne može se „oživeti“, što znači da se odluka suda žalbom može pobijati samo u pogledu odluke o poveravanju dece, u pogledu visine dosuđenog iznosa izdržavanja, modela održavanja ličnih odnosa dece sa drugim roditeljem, kao i odluke o troškovima postupka.
Potrebna dokumenta
Bilo da se podnosi predlog za sporazumni razvod ili tužbu, uz to se mora priložiti izvod iz Matične knjige venčanih, kao i izvodi iz Matične knjige rođenih za vašu decu.
Osim toga, sudu će biti potrebna i potvrda poslodavca o radnom angažovanju i visini primanja. U slučaju da je osoba nezaposlena potrebno je odgovarajuće uverenje nadležne službe za nezaposlene. Ukoliko se ove potvrde ne dostave uz tužbu može sud i službenim putem da ih pribavi. Ove potvrde neophodne su kako bi sud procenio visinu primanja oba supružnika, i uz ostale bitne okolnosti, utvrdio visinu iznosa na ime mesečnog izdržavanja za decu.
Statistika u Srbiji
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku tokom 2022. godine u Srbiji zaključen je 32.821 brak. Broj zaključenih brakova na 1.000 stanovnika iznosi 4,9. U istom periodu u Srbiji je razvedeno 9.813 brakova. Broj razvedenih brakova na 1.000 stanovnika iznosi 1,5.
Prosečna starost muža pri razvodu braka iznosi 45,1 godina, a za žene 41,5 godina. Najveći broj razvedenih brakova čine brakovi s decom 5.151 (52,5 odsto). U ukupnom broju razvedenih brakova s decom, najčešći su razvedeni brakovi s jednim detetom 2.683 (52,1 odsto).
Nakon razvoda, izdržavana deca najčešće su dodeljena majci – u 3.495 razvedenih brakova ili 67,9 odsto. Prosečno trajanje razvedenog braka u 2022. godini iznosi 13,8 godina.
