Prosečan stanovnik Evropske unije u 2022. godini proizveo je 513 kilograma komunalnog otpada, što je 19 kilograma manje u odnosu na 2021. godinu, ali 46 kilograma više u odnosu na 1995. godinu. U Srbiji nema preciznih podataka, ali problema sa upravljanjem otpada, čini se, da ima na pretek.
Milica Lukić, istraživač na Geografskom fakultetu i član ekspertske mreže za upravljanje otpadom u Green Loop-u ocenjuje za Danas da je godinama već standard da se u zemljama Evropske unije godišnje po glavi stanovnika proizvede nešto više od 500 kilograma komunalnog otpada, ali koliko Srbija proizvede komunalnog otpada to je, kaže, prilično komplikovano pitanje.
– Kod nas postoje neke procene, zvanične pouzdane statistike ne postoji. I ti podaci kojii postoje su jako upitni, jer od 145 lokalnih samouprava, koliko ih ima bez Kosova i Metohije, samo 36 meri količine otpada i dostavlja izveštaje Agenciji za zaštitu životne sredine. Kod 62 lokalne samouprave nema mogućnosti da se vrše nikakva merenja, jer nemaju čak ni vage te rade na osnovu procena, broja kamiona, kubikaže. Ostalih 47 ne dostavlja apsolutno nikakve potatke o komunalnom otpadu. Zvanično, Agencija za zaštitu životne sredine saopštava da oko 2,9 miliona tona komunalnog otpada odlažemo svake godine iz građanstva i nekih 60-ak miliona tona iz rudarstva i industrije, ali sve je to po prilično nategnuto – naglašava naša sagovornica.
Problematično je u Srbiji i to što, kako kaže Lukić, oko 30 odsto privrede ne izveštava Agenciju o količinama otpada koje stvaraju.
– Što se tiče zakonske regulative mi smo sve prepisali od Evropske unije, ali se ne sprovodi u potpunosti. Sve je vrlo jasno uređeno Zakonom o upravljanju otpadom, Zakonom o ambalažnom otpadu, za sektor otpada je nadležno kako Ministarstvo životne sredine tako i Ministarstvo građevinarstva, međutim nemamo dovoljno ekoloških inspektora i inspektora zaštite životne sredine koji bi mogli po svakoj prijavi da izađu na teren. Takođe, tržišna inspekcija koja bi trebalo da se bavi ovim delom privrede koji ne izveštava o količinama i vrstama otpada koji stvaraju, ne radi dovoljno efikasno tako da mi čak i kada imamo prijave one ne dočekaju svoj epilog. Generalno, kaznena politika kod nas fali i upravo zbog toga imamo toliko propusta – ističe Lukić.
Ko brine o komunalnom otpadu?
Prema njenim rečima, jedan od problema je što godinama nisu postojali nikakvi targeti za komunalna preduzeća, odnosno nisu im nadležna ministarstva propisivala ciljeve koliko moraju komunalnog otpada da sakupe i koliko reciktabila da izdvoje.
– Krajem prošle godine, iz ministarstva životne sredine, najavljeno je da će uvesti targete i za komunalna preduzeća, videćemo da li će tako i biti. Dodatnu komplikaciju pravi što u komunalnom sektoru negde imate javna komunalna preduzeća, negde to obavljaju privatne domaće i strane firme, koje su preuzele komunalne usluge, negde su javno-privatna partnerstva i prosto vi na nivou države nemate jasno postavljen sistem – navodi Milica Lukić.
U Izveštaju o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2020. godinu se navodi da od oko 2,9 miliona tona otpada koliko se napravi svake godine u Srbiji, oko 600.000 tona se ne prikupi i ne deponuje ni na sanitarnim deponijama, ni na smetlištima.
Ako se pogleda sastav komunalnog otpada, između 35 i 40 odsto je biorazgradivi, organski otpad koji potiče iz domaćinstva od ostataka hrane, povrća, voća, zatim od drugih biorazgradivih predmeta, a visok udeo je i plastike i plastične ambalaže.
– Ono što često kod nas završava u komunalnom otpadu, a problematično je, to su razne boje, lakovi, medicinski otpad, lekovi., različite hemikalije, pesticidi, hebricidi. To su sve posebni tipovi otpada za koje bi trebalo da imamo odvojene posude i načine kako da se taj otpad iz domaćinstva odlaže. Nažalost, to kod nas ide u komunalnu kantu, što nije u praksi EU. U komunalni otpad često završavaju i stari uređaji i baterije – ukazuje naša sagovornica.
Komunalni otpad i klimatske promene – 23 deponije na plavnim područjima
S obzirom da najveći deo komunalnog otpada u Srbiji završava na deponijama, kako napominje Lukić, to mnogo utiče na zagrevanje planete i klimatske promene, ali i na životnu sredinu.
– Na deponije odlazi sav otpad bez ikakvog sortiranja pa je dosta problematično što može da dođe do oslobađanja metana i drugih zapaljivih gasova, posebno kod hemikalija – pesticida i hebricida pod pritiskom vrlo lako dolazi do paljenja. Zbog toga imamo one česte deponijske požare, koje ne možete tek tako da ugasite, jer tu gori sve od plastike, najlona do hemikalija. To je prilično veliki problem ne samo za klimatske promene, već za vodoizvorišta, vodosnabdevanje, za kvalitet zemljišta – naglašava ona.
Dodaje da u Srbiji postoje 23 opštinske deponije koje se nalaze u plavnim područjima, gde zbog čestih poplava dolazi do odrona, te se dešava da reke povuku veliki deo deponija sa sobom.
Oko 90 odsto komunalnog otpada završi na deponijama, samo pet na reciklaži
Procenjuje se da oko 90 odsto otpada završi na deponijama, a samo 10 odsto iskoristimo, od čega pet odsto ide na reciklažu, a pet odsto na energetsko iskorišćavanje, uglavnom u cementarama.
– Od skoro je počela da radi energana u Vinči, ali najveći deo otpada koji se energetski iskorišćava u Srbiji to su cementare i pet odsto reciklaža. Naviše se papir i karton izdvajaju, zatim metali (i aluminijumske limenke) zbog ekonomske vrednosti, pet ambalaža i staklo – navodi Milica Lukić.
– Ako budemo nastavili ovom brzinom, nećemo mnogo popraviti zaštitu životne sredine. Prilično sporo implementiramo sve ono što smo davno trebali to Poglavlje 27 koje nam je Evropska unija ostavila kao jedan od uslova za pristupanje možda je jedno od najsporije koje se sprovodi, pored Poglavlja 35 – zaključuje Milica Lukić.
Austrija najviše u Evropi proizvede i reciklira komunalni otpad
Proizvodnja komunalnog otpada značajno se razlikovala među članicama EU. Kako piše Eurostat, po proizvodnji komunalnog otpada prednjačila je Austrija (827 kg po osobi), Danska (787 kg) i Luksemburg (720 kg). S druge strane, najmanje komunalnog otpada stvorili su građani Rumunije (301 kg po osobi), Poljske (364 kg) i Estonije (373 kg).
„Varijacija između zemalja odražavaju razlike u obrascima potrošnje, ekonomskom bogatstvu i prikupljanju i upravljanju komunalnim otpadom. Zemlje se razlikuju po tome koliko se komunalnog otpada prikupi iz trgovine, administracije zajedno sa otpadom iz domaćinstava“, navodi Eurostat u najnovijem izveštaju.
Što se tiče reciklaže, EU je registrovala da se 249 kg komunalnog otpada po osobi reciklira, što je pad u odnosu na prosek iz 2021. kada je 264 kg po osobi otpada išlo u reciklažu.
Najveću količinu recikliranog otpada po osobi imale su Austrija (516 kg), Danska (411 kg) i Nemačka (409 kg).
Nasuprot tome, najmanje su imale Rumunija (36 kg), Malta (75 kg) i Grčka (90 kg).
