Ovakvi sistemi upozorenja na opasne vremenske nepogode, kako kaže, Irida Lazić, naučnica sa Instituta za meteorologiju bitni su kao „prva linija fronta“, bući da nas usled klimatskih promena tek očekuju intenzivniji ekstremi.
– Usled sve češćih jakih oluja, naročito u maju i junu, naša zemlja se priključila tim zemljama što je veoma pozitivna stvar uzimajući u obzir da je u pojedinim oblastima u Srbiji bilo situacija kada je padao grad dimenzija većih od teniske loptice. Ovakav grad pored materijalnih šteta, može uticati i na bezbednost ljudi i životinja i veoma je bitno da blagovremeno svi građani budu upozoreni. Ujedno, ovakve oluje će u budućnosti biti sve češće i intezivnije pa su ovakve mere neophodne u ublažavanju posledica usled klimatskih promena – navodi ona.
Sa druge strane, Milenko Jovanović, meteorolog i dugogodišnji prognostičar smatra da s obzirom na to da nepogode pogađaju pojedine delove Srbije, retko kad celu zemlju, te SMS poruke mogu biti samo ono što već piše na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
– Novih informacija nema, a poruke mogu dobiti građani ili po mestu boravka ili prema detekciji baznih stanica, što bi bilo špijuniranje kretanja. Razlog za ovo fingiranje brige može biti da svi građani nemaju net da pristupe sajtu RHMZ-a. Najveće nepogode u ograničenoj zoni se znaju na sat do dva ranije prateći radarske slike. Ako je u pitanju zaštita života i zdravlja građana pitanje je zašto nema upozorenja na epizode prekomernog zagađenja bar kada se dese, jer zbog aerozagađenja godišnje umre više od 17.000 ljudi – ističe Jovanović koji je i jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije.
To što je, kako navodi on, Beograd platio oko milion evra softver za prognozu aerozađenja (koristeći vest.intel.) a što ne postoji nigde u svetu niti funkcioniše kod nas je za tužilaštvo.
– Sve u svemu ne vidi se kriterijum kome se šalje upozorenje, da li je to kopija info sa sajta RHMZ-a ili novi operativni centar koji je nova bajka i namet građanima. Zašto do sada nije poboljšan kapacitet kišne kanalizacije treba da interesuje građane. I na kraju šta je definicija pod nepogode: obilna kiša, olujni vetar, grad, grmljavina, velike snežne padavine, opasnost od bujičnih poplava i sl. – dodaje Jovanović.
I geolog Branislav Božović slaže se da je u svetu sistem SMS upozovaranja već poznat, ali on ukazuje na još jedan problem koji se tiče obaveštavanja građana o vremenskim prilikama.
– Ono što je kod nas specifično i zbog čega se ja izuzetno grozim je način na koji se obaveštavaju građani, gde nema samo tog straha od vremena i panike, već i upozorenja „ako ne budete dobri desiće se to i to“. I to je ono što meni smeta, taj način izveštavanja i način ponašanja javnih glasila, uključujući i one koji o tome odlučuju da se to tako objavljuje i da se takve vesti šalju. A sa druge strane, mi smo skloni i friziranju vesti i ublažavanju opasnosti, jer na neki način se sve prilagođava, nažalost, politici. I to je ono od čega ja strepim – naglašava Božović.
Podsetimo, pomoćnik direktora RHMZ-a Goran Mihajlović najavio je u ponedeljak da će građani Srbije do kraja godine dobijati upozorenja putem SMS poruka, ukoliko se očekuje „definisani sistem nepogode u narednom periodu“.
Mihajlović je za televiziju Prva rekao da se poruke sa upozorenjima na vremenske nepogode „neće slati za celo područje“, već će upozorenje biti definisano „na nivou opštine, okruga ili dela teritorije“. Kao primer naveo je da ukoliko se očekuju vremenske nepogode u zapadnoj Srbiji, poruku sa takvim upozorenjem neće dobijati građani u drugim delovima zemlje.
Pre toga je, tokom vikenda, Ministarstvo informisanja i telekomunikacije najavilo da će ubuduće građani dobijati obaveštenja putem SMS poruka o poplavama, bujicama, olujama i zemljotresima.
