Trećina lekara koji su radili u Srbiji prošle godine bila je starija od 55 godina. Prema podacima iz Zdrastveno-statističkog godišnjaka, u Srbiji je tokom 2021. godine radilo 6,178 doktora starijih od 55 godina, njih 11.000 imali su između 35 i 55 godina, dok je najmanje bilo onih koji su mlađi od 35 – oko 3.000.
Istovremeno, kako su isticali predstavnici sindikata prosečna starost specijalista u Srbiji je 55 godina.
Koliko je među zdravstvenim radnicima lekara koji su stekli uslov za penziju a i dalje rade, nije poznato. Ministarka Danica Grujičić je zatražila od zdravstvenih ustanova spisak takvih kolega i najavila da će svi oni morati u penziju te da će na njihovo mesto doći mladi ljudi.
Prema podacima NZS, na birou je oko 2.000 lekara i među njima je 60 specijalista. Pojedini zdravstveni radnici upozoravaju da čak i kada bi bilo dovoljno mladih doktora koji bi mogli da zamene starije kolege postavlja se pitanje njihovog nedovoljnog iskustva.
Pulmološkinja Tatjana Radosavljević, koja ima svoju privatnu praksu i koja je svojevremeno bila direktorka Lekarske komore Srbije, kaže da iako ministarkin plan dobro zvuči pitanje je koliko je izvodljiv u praksi.
– Ja sam počela da radim sa 23 godine i bila sam mlad doktor. Sada sam doktor koji radi 39 godina a imam 62 godine. Imala sam sreće da se mlada zaposlim i da od svojih starijih kolega naučim. Ako neko ode u penziju sa 65 a nije iza sebe ostavio naslednika odnosno nije svoje znanje podelio, onda je to problem sistema. Ne možete mladog lekara sa biroa staviti da bude hirurg – kaže sagovornica Danasa.
Ona ističe da treba pažljivo sagledati ko su lekari koji rade nakon 65 godina – da li se radi o doktorima koji su deficitarni ili o onima koji su preko ličnih veza produžili ugovore iako ispunjavaju uslove za penziju.
– Razumljivo je da neki ljudi rade posle 65 jer su deficitarni kao što to sada postaje slučaj sa pedijatrima ili radiolozima. Međutim druga je stvar ako internisti produžavate ugovor jer ste sa njim dobar prijatelj – napominje doktorka Radosavljević.
Ona dodaje da se još 2010, kada je bila na čelu Lekarske komore, videlo da će Srbija imati ozbiljan problem sa starosnom strukturom zdravstvenog kadra.
– Jedno vreme nisu davane specijalizacije. Nisu davane čak ni volonterske specijalizacije. Uz to lekari su počeli sve masovnije da odlaze u inostranstvo. Još 2010. godine se nazirao problem koji je eskalirao i koji će tek eskalirati – zaključuje dr Radosavljević.
Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“, ističe da prilikom odluke o penzionisanju starijih kolega treba voditi računa o potrebama ustanove.
– Ako naši najbolji najeminentniji lekari žele da rade nakon 65 godina, to im treba i omogućiti, pogotovu u situaciji kada postoji takva potreba u ustanovi u kojoj rade. Oni svojim znanjem mogu da doprinesu mnogo i u obuci mlađih kolega. Tačno je da je prosečna starost naših doktora preko 50 godina i da treba podmlađivati kadar, ali moraju se zadržati i najveći stručnjaci koji bi učili te mlade lekare. Naravno sve uz poštovanje zakona Srbije – kaže Ilić.
