Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) objavila je preliminarne rezultate Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih, a koji se odnosi na to kako mladi vide spoljnu politiku Srbije.
Rezultati pokazuju da je izražen evro-atlantski pesimizam kod omladine, što nije u skladu sa makar načelnim spoljnopolitičkim kursom Srbije – punopravno članstvo u Evropskoj uniji.
Podaci iz istraživanja kažu sledeće:
– Kod 16 odsto mladih prva reakcija na spominjanje EU je pozitivna, kod njih 40 odsto je negativna, dok je većina onih koji imaju neutralnu reakciju (44 odsto).
– Čak 41 odsto ne podržava ulazak Srbije u EU, 36 odsto podržava, a trećina njih je neopredeljena.
– Najveći procenat mladih smatra da Srbija treba da kreira svoju spoljnu politiku tako da balansira između Istoka i Zapada (39 odsto), njih 14 odsto smatra da treba da se osloni na EU i SAD, a 28 procenata njih percipiraju Rusiju i Kinu kao poželjne partnere.
– Ako bi baš morala da bira, Srbija bi prema mišljenju mladih trebala da se opredeli za Istok (55 odsto) u odnosu na Zapad (45 odsto).
– Kada je reč o ratu u Ukrajini, 59 procenata mladih ocenjuje da Srbija ne treba da osuđuje niti da uvodi sankcije Rusiji, dok 17 odsto njih smatra da vlast treba da uvede sankcije samo ako bi posledice po Srbiju bile previsoke ako ih ne uvede.
– Samo 6 odsto mladih podržava članstvo Srbije u NATO, 21 procenat njih smatra da Srbija treba da sarađuje sa tim vojnim savezom, dok 59 odsto ne želi bilo kakav kontakt sa ovom alijansom.
Programska menadžerka KOMS-a Milica Borjanić za N1 ističe da nam rezultati govore da mladi imaju pretežno neutralan stav kada govorimo o stavovima prema EU, a da negativan stav prema Zapadu odnosi prevagu u odnosu na pozitivan.
„Mladi najčešće zbog nedovoljno informacija imaju neutralan stav ili zbog velikog broja oprečnih informacija i narativa u javnosti, pribegavaju negativnim stavovima ka Zapadu, a pozitivnim ka Istoku“, rekla je ona.
Predsednik Građanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić napominje da su tragični rezultati kako mladi vide spoljnopolitičku orijentaciju Srbije posledica sistema i kulturnog obrasca u kojem živimo poslednjih trideset godina.
„Rezultat pokazuje svojevrstan cinizam, površnost, ali i pokvarenost, jer kada razmišljaju o ličnoj sudbini mladi nepogrešivo donose odluke da idu na Zapad kako bi našli svoju sreću, bezbednost, ravnopravnost, poslovnu šansu, fer tržište i jedva čekaju pasoš nove domovine. Tada im ne smeta NATO i ne razmišljaju o Putinu“, rekao je on za N1.
Vuletić smatra da su mladi progresivnije razmišljali tokom devedesetih u vreme izolacije u odnosu na današnje stanje u kojem je očigledno koliko ne razumeju svet i vreme u kojem živimo.
„Posebno bih se osvrnuo na moju generaciju čija su deca anketirana u ovom istraživanju. Neverovatno je da je ta generacija koja je u svojim dvadesetim i tridesetim godinama proživela užase Šešeljeve i Miloševićeve politike odgojila decu koja toliko godina kasnije podržavaju isti taj politički koncept“, poručio je on.
Razloge za tako nešto Vuletić vidi i u politici koja je vođena nakon demokratskih promena 2000, a naročito posle atentata na premijera Zorana Đinđića. Od tog trenutka na vlasti su antievropski političari koji su sproveli tihu kontrarevoluciju i time doveli do stanja kakvo imamo danas.
Predsednik GDF- a kaže da bez promene politike nema ni promene sistema.
„Predlažem onim mladima i njihovim roditeljima koji žele Srbiju na Zapadu, pod kojim podrazumevaju evroatlantske integracije, a ima ih 10% da se učlane po želji u stranke koje za sada to deklarativno podržavaju i da počnu da na taj način menjaju Srbiju.Bez unutarstranačkog pritiska na rukovodstva nema ništa od političkih promena. To je jedini način da se u javnom diskursu pojave političari koji nude dugoročnu perspektivu društvu, kroz realnu politiku“, zaključio je Vuletić.
Istraživanje je sprovedeno od aprila do jula ove godine. Korišćene su i kvantitativne i kvalitativne metode istraživanja i prikupljanja podataka (analiza dokumenata, fokus grupe i onlajn upitnik) na populaciji uzrasta od 15 do 30 godina starosti.
Alternativni izveštaj od položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2023. godinu biće objavljen u celosti 11. avgusta.
