Smederevo je kroz istoriju iznedrilo mnogo znamenitih i uspešnih ljudi. Trgovac i ktitor Ilija Milosavljević Kolarac, kao i čuveni harmonikaš Jovica Petković. Televizijski, filmski i pozorišni reditelj Radivoje Lola – Đukić, ali i brojni drugi akademici, glumci, pevači i sportisti, koji su zadužili – ne samo Smederevce, već i čitavu Srbiju.
Otac srpskog novinarstva, pisac prvog srpskog ustava, prvi ministar unutrašnjih poslova, Dimitrije Davidović, jedan od najpismenijih ljudi svog vremena, još za života slovio je za ličnost važnu za srpstvo i nacionalnu svest. Nije rođen u Smederevu, tu je proveo deo života, ali su mu Smederevci u centru varoši podigli spomenik, njegovo ime ponela je gradska štamparija kao i jedna škola.
“Ono po čemu ga možda najviše pamtimo autor čuvenog Sretenjskog ustava iz 1835. godine nakon kojeg je doživeo pomalo nezahvalno sudbinu i spletom političkih okolnosti je bio prognan od strane kneza Miloša Obrenovića. Potom je odlučio da se nastani u Smederevu gde je kupio imanje i počeo da zida svoju porodičnu kuću u samom centru varoši tu je proveo svoje poslednje godine i pominjemo ga zato što je svakako učitan u istoriju Smedereva”, navodi Miroslav Lazić, istoričar.
Učitan u istoriju Smedereva je i Milan Jovanović Stojmirović. Humanista širokih interesovanja, pre svega novinar, književnik, prevodilac, političar. Autor je brojnih književnih dela koji je pišući medaljone o čuvenim ličnostima srpske istorije, ali i brigom za istoriju grada i sam zavredeo da ga Smederevci pamte i misle o njemu svaki put kada šetaju kroz izložbene postavke gradskog muzeja.
“Jedna svestrana ličnost, čovek koji je tokom svojih mnogobrojnih putovanja sabirao kulturno blago, imao izuzetno prefinjen ukus, kupovao je, podržavao i umetnike i sve to kulturno blago je sabirao u svom domu koji će kasnije 1950. postati zgrada prvog narodnog muzeja. On će kasnije i zaveštati deo svoje privatne kolekcije tom narodnom muzeju u Smederevu”, ističe Miroslav Lazić, istoričar.
Novinar, diplomata, pisac, Branislav Nušić još jedan je znameniti Smederevac. Ovde je proveo detinjstvo i prve godine gimnazije. Dobri poznavaoci njegove biografije kažu da je ideju za lik „Gospođe ministarke“ dobio upravo među Smederevcima.
Ideju za likove svojih junaka među sugrađanima pronalazio je i pisac i režiser Radivoje Lola Đukić, jedan od najigranijih domaćih autora šezdesetih godina prošlog veka. Jugoslovensku scenu na malim ekranima obeležile su i serije Žike Lazića koji je vešto oslikavao mentalitet i narav ljudi sa ovih prostora. U Lugavčini, njegovom rodnom selu u osnovnoj školi i kutak sa ličnim stvarima, čoveka koji je autor scenarija za legendarne serije: Muzikanti, Doktorka na selu, Građani sela Luga.
“Bio je veliki boem, znao je u Beogradu, tako su bar meni pričali, da ostanu tako u neke sitne sate da onda on to društvo iz Beograda dovede ovde, tako da je dolazio i Bogdan Tirnanić i Borislav Pekić i Bata Živojinović i Petar Kralj i Milić od Mačve i svi ti ljudi su dolazili i posetili su Lugavčinu zahvaljujući Žiki”, objašnjava Bora Milošević, direktor OŠ „Branko Radičević“ u Lugavčini.
U vreme Brozovog režima Žika Lazić je kroz „Građane sela Luga“ kritikovao sistem i dirnuo u posleratnu vlast što nije bilo uobičajeno za ono vreme.
“On mi je rekao da je to zahvaljujući Bati Živojinoviću, jer je Tito obožavao Batu i onda gde je bio Bata to je moglo da prođe“, dodaje Bora Milošević.
I Jovica Tišma, pisac za decu i odrasle, novinar, muzičar, ostao je veran gradu. Ovde kako kaže diše i radi najviše za najmlađe, publiku koju je nemoguće prevariti. Uz knjige i tekstove radio je sa Ljubom Ninkovićem i muziku za decu, napravio profesionalno putujuće pozorište „Dečija zemlja“.
Pisac Jovica Tišma priča: “Ovde je moje detinjstvo, ovde su moja zaljubljivanja, ovde su moji drugari i oni koji više nisu sa nama i oni koji su još uvek tu, tako da sam ja za Smederevo izuzetno vezan. Svi bi voleli da je Smederevo veliko, ja stalno govorim da je ona zapravo jedna mala varoš i dobro je ovaj ima nas puno koji se prepoznajemo međusobno. Ja volim Smederevo, ja sam zaljubljen u Smederevo, nadam se da i Smederevo mene voli”.
Podno zidina smederevske tvrđave u gradu nekada kaldrmom obloženih ulica živeli su mnogi koji su svoje ime i dela utkali u istoriju i s ponosom isticali da su Smederevci. I danas neki mladi ljudi u muzici, sportu, javnom životu osvajaju svoje ciljeve, noseći sa sobom duh šestovekovnog postojanja grada.
