U maju je broj obolelih od kovida u Srbiji počeo da raste. Trenutno je u proseku od 60 do 90 obolelih nedeljno, navodi se u saopštenju Instituta „Batut“. Direktorka Instituta za primenu nuklearne energije INEP dr Marija Gnjatović kaže da je reč o soju koji je podvrsta omikrona i izaziva slične simptome. Objašnjava i ko ima bolji imunitet na koronavirus – vakcinisani, ili oni koji su preležali kovid 19.
Direktorka Instituta za primenu nuklearne energije INEP dr Marija Gnjatović rekla je gostujući u Beogradskoj hronici da koronavirus nikada nije iščezao i da je teško poverovati da će nekada potpuno nestati. Međutim, on danas ne izaziva značajne probleme.
„Očekivan je porast broja slučajeva, možemo očekivati dodatne izmene u genetskoj i proteinskoj strukturi virusa, da se on menja. Videli smo i da virus jeste takav da može da nas iznenadi naglim promenama kao što je bilo sa omikronom i još par varijanti“, navela je dr Gnjatović.
I kod nas je trenutno najzastupljenija podvarijanta omikrona, flirt. Međutim, zvanično objavljen broj obolelih ne predstavlja realno stanje.
„Testiranja se rade na drugačiji način, manji broj ljudi se inače testira, samo kod onih koji imaju veće zdravstvene probleme. U svetu se prisustvo virusa prati kroz analizu otpadnih voda ili kroz broj hospitalizovanih i to daje predstavu koja je varijanta virusa trenutno u cirkulaciji“, objašnjava dr Gnjatović.
U Grčkoj je zbog nove podvrste omikrona hospitalizovano najviše starijih preko 80 godina – gotovo 90 odsto.
„To znači da svakako treba razmišljati o dodatnoj vakcini za starije osobe, ili osobe sa određenim bolestima“, rekla je direktorka INEP-a.
Kakav nam je kolektivni imunitet
Većina zaraženih neće imati problem jer većina ima neku vrstu zaštite, razvijen imunitet. Najveći broj zdravih imaće simptome prehlade.
Ističe i da kolektivni imunitet postoji – skoro da nema osobe bez specifičnih antitela.
„Sama prirodna infekcija stvara imunitet, ali on je veći kada imamo kombinaciju vakcinacije i prirodnog imuniteta. Studija je pokazala da oni koji su samo preležali virus, pa i više puta, skoro da nemaju antitelni odgovor, a ćelijski je ostao u manjoj meri. Taj organizam će se dobro braniti ako nema druge bolesti. Svi koji su vakcinisani i preležali su virus uz to imaju jako dobar i antitelni i ćelijski imunitet, čak i ako se to dešavalo pre više godina“, objasnila je dr Gnjatović.
Nema odgovora na pitanje zašto je neki organizam podložniji nekoj varijanti koronavirusa, ali je jasno da to koliko ćemo biti otporni kada nemamo imunitet zavisi od našeg opšteg stanja.
