Smanjeni prinosi poljoprivrednih kultura direktna su posledica visokih temperatura i suše koju smo letos imali. Međutim, indirektne štete klimatskih promena osetiće se mnogo duže. Ekstremne vrućine, ali i velika količina kiše koja pada u kratkom roku negativno utiču na zemljište, pa ono gubi svoj kvalitet.
Zemljišta u Srbiji, bez obzira da li se radi o gajnjačama, smonicama, černozemu, aluvijalnom zemljištu ili ritskoj crnici su generalno dobrog kvaliteta, kažu stručnjaci. Međutim, poslednjih decenija ubrzano gube humus, što je trend širom sveta.
To je posledica porasta populacije, rastućih zahteva industijalizacije i urbanizacije, kao i intenzivne poljoprivrede. U poslednje vreme ovom trendu doprinose i klimatske promene.
„Uticaj klimatskih promena na zemljište formira začarani krug. Visoke temperature i suše ubrzavaju razgradnju organske materije, zbog čega se smanjuje sadržaj humusa. Nedostatak humusa, zauzvrat, snižava kapacitet zemljišta da zadrži vodu i hranljive materije, što dodatno umanjuje njegovu plodnost“, kaže dr Jordana Ninkov, naučna savetnica na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Institutu od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
Zemljište je, ističe, jedan od naših najvažnijih saveznika u borbi protiv klimatskih promena, jer ima značajan potencijal za vezivanje ugljenika.
„Tokom fotosinteze, biljke ugljenik iz vazduha ugrađuju u svoja tkiva, a deo tog ugljenika završava u zemljištu kao humus. Taj proces smanjuje koncentraciju ugljen-dioksida u atmosferi“, objašnjava naša sagovornica iz Laboratorije za zemljište i agroekologiju.
„Zanimljivo je da površinski sloj zemljišta sadrži više ugljenika nego atmosfera i biosfera zajedno. Povećanje humusa, ne samo da unapređuje plodnost zemljišta i vezuje ugljenik, već čini poljoprivredu otpornijom na klimatske promene“, dodaje.
Zemljištu preti erozija vodom i vetrom
Dugotrajne suše i ekstremne padavine čine zemljište ranjivim.
„Visoke temperature i suše mogu uzrokovati da zemljište postane zbijeno i sklono eroziji. Tokom sušnih perioda, površina zemljišta može ispucati, dok jake kiše nakon takvih perioda doprinose ispiranju plodnog sloja i hranljivih materija“, navodi prof. dr Aleksandar Đorđević, šef katedre za pedologiju i geologiju na Poljoprivrednom fakultetu.
Neuobičajeno visoke temperature nepovoljno utiču i na mikroorganizme u zemljištu.
„Posebno na korisne bakterije i gljive koje su važne za plodnost zemljišta i podršku biljnom rastu. Smanjenje mikrobiološke aktivnosti može dalje ugroziti zdravlje zemljišta, čime se dugoročno smanjuje produktivnost poljoprivrednih zemljišta“, ističe naš sagovornik.
Velike količine padavina u kratkom vremenskom intervalu su, navodi, veći problem za zemljište od visokih temperatura.
„Takve padavine u potpunosti devastiraju zemljište. Područja koja su podložna uticaju padavina takvog intenziteta, treba identifikovati i na vreme zaštititi“, kaže Đorđević.
U uslovima u kojima klimatske promene sve više utiču na zemljište u Srbiji, veoma je važno ovaj resurs razumno koristiti i čuvati u prostornim planovima na svim nivoima.
„U poljoprivredi se to, osim primenom organskih đubriva i uređenjem suvišnih voda, postiže provođenjem protiverozivnih mera, podizanjem poljozaštitnih pojaseva, smanjenjem intenzivne obrade, kao i kroz primenu krečnih sredstava na kiselim zemljištima“, kaže dr Jordana Ninkov.
Monitoring zemljišta u Srbiji nije sistemski uspostavljen
Svako zemljište, objašnjavaju stručnjaci, ima svoju potencijalnu plodnost, koju zadržava čak i u uslovima ekstremnih temperatura.
„Klimatske promene donose sve veći izazov u očuvanju tzv. efektivne plodnosti i zahtevaju prilagođavanje kroz primenu održivih praksi i tehnika, kao što su očuvanje vlage, organska i mikrobiološka đubriva i korišćenje biljnih pokrivača koji štite zemljište od erozije i isušivanja“, navodi prof. dr Aleksandar Đorđević.
Da bi kvalitet zemljišta u našoj zemlji mogao preciznije da se oceni, ističu stručnjaci, neophodno je uspostaviti „Monitoring zemljišta Republike Srbije“. Ministarstvo zaštite životne sredine je u perodu od 2012. do 2018. godine uradilo Zakon o zaštiti zemljišta i podzakonska akta, a prostorno su pozicionirana i merna mesta. Međutim, od 2018. ovo ministarstvo je prestalo da se bavi problemom uspostavljanja tog monitoringa.
