Pre tačno 120 godina Vilis Kerijer osmislio je način da se rashladi prostorija. Čovek kome tokom vrelih letnjih dana zahvaljujemo na klima-uređajima, nije proricao budućnost i nije predvideo globalno zagrevanje, već je samo želeo da u memljivoj bruklinskoj štampariji sačuva od vlage satirični list „Sudija”.
Danas, na užarenoj planeti, život bez klima-uređaja postao je nezamisliv. U Americi i Japanu gotovo da nema doma, kancelarije ili javne ustanove koja se ne rashlađuje. Ali u Evropi, situacija je još uvek drugačija – Evropljani se u mnogo većem procentu opiru klima-uređajima. Ne još dugo ako se uzmu u obzir prošlogodišnje brojke koje pokazuju da je toplotni talas odneo živote više od 60.000 stanovnika ovog kontinenta.
– U nekim evropskim zemljama broj klima-uređaja značajno je povećan u odnosu na početak devedesetih godina prošlog veka. Ipak i dalje je manje onih koji imaju klima-uređaje. Primeri su Francuska i Holandija u kojima je broj domaćinstava sa klima-uređajima početkom devedesetih bio zanemarljiv, skoro da ih i nije bilo, dok se taj broj tokom sredine prošle decenije povećao na oko 10 procenata. Iako je to značajno uvećanje, većina njih i dalje nema klimu. Gledajući ceo svet, klima-uređaji su i dalje značajno manje popularni u Evropi u odnosu na, recimo, SAD i Japan, gde je oko 90 odsto domova klimatizovano. To je sigurno i posledica nekih činilaca koji nisu klimatski, kao na primer bolji standard – ističe za „Politiku” Vladimir Đurđević, klimatolog i profesor na beogradskom Fizičkom fakultetu.
Veći broj klima na fasadama u Kini i Indiji sigurno je skopčan sa rastom dohotka, budući da su ove zemlje poslednjih godina smanjile broj siromašnih. Ali u istoriji nekih tropskih zemalja klima-uređaji bili su motor ekonomskog razvoja. Tako je bar govorio pokojni premijer Singapura Li Kvan Jua. Naime, u jednom od poslednjih intervjua na pitanje koja je tajna razvoja njegove zemlje rekao je – u klima-uređajima. S druge strane, postoje istraživanja koja pokazuju da se ljudi u zemljama sa nižim bruto domaćim proizvodom lakše prilagođavaju visokim temperaturama.
Ali kakav ekološki trag ostavljaju klima-uređaji?
– Najznačajniji uticaj velikog broja klima-uređaja na životnu sredinu je posredan, kroz povećanu potrošnju energije koja se koristi za hlađenje tokom leta. S obzirom na to da se i dalje većina električne energije dobija iz fosilnih goriva, povećano korišćenje klima-uređaja znači zahtev za dodatnom proizvodnjom energije. A to podrazumeva i veće emisije ugljen-dioksida, koji kroz svoj doprinos u efektu staklene bašte dodatno dugoročno zagreva atmosferu. Dakle, povećana potreba za hlađenjem zbog porasta temperatura podrazumevaju veću proizvodnju električne energije koja dalje dovodi do porasta temperatura na planeti. Ova pozitivna povratna sprega se može prekinuti ukoliko bi više električne energije proizvodili iz obnovljivih izvora koji nemaju emisiju ugljen-dioksida. Inače u svetu je već zabeleženo da u zemljama koje su tradicionalno tokom zime zahtevale veću proizvodnju energije, zbog potreba za grejanjem, dolazi do promena, i da se sve više energije, u odnosu na pre, koristi za hlađenje tokom leta, a da se potrebe za grejanjem tokom zime smanjuju. Čak i kod nas poslednjih godina tokom leta imamo periode vrelih dana kada su potrebe za proizvodnjom električne energije neuobičajeno velike u odnosu na očekivane proseke od pre samo par decenija – ističe Đurđević.
Eksperiment „hladne zgrade”
Pokušaji da se opstane bez klime često nisu bili uspešni, čak ni u daleko razvijenim zemljama u kojima investitori mogu da eksperimentišu sa izgradnjom „hladnih zgrada”. Arhitektonska firma „Kiran Timberlejk” iz Filadelfije pre osam godine pokušala je da radi bez bilo kakve klimatizacije. Pored izolacije, automatskih roletni, ovlaživača vazduha, uveli su i drugačije radno vreme i neobičan dres-kod. Zaposleni su na posao dolazili ranije, odlazili bi kada počnu vrućine, a u pravilniku oblačenja stajala je jedna reč – opušteno. Takođe, uredno su obaveštavali svoje klijente, među kojima su bili i službenici Stejt departmenta, budući da je ova firma radila na projektu američke ambasade u Londonu, da kada dolaze kod njih na sastanke imaju na umu činjenicu da ne postoje klima-uređaji. Ovaj eksperiment, ma koliko zvučao sjajno, nije bio i potpuno uspešan pa ova firma danas radi pod mešovitim režimom hlađenja koji podrazumeva da se klima-uređaji koriste samo kada je neophodno. Pre toga anketirali su zaposlene čiji su odgovori otkrili da kad su vrućine u pitanju nema jačeg pola.
