Najveće sekvoje u Evropi rastu u Srbiji, a moguće ih je videti u gradovima u Srbiji.
Sekvoje su jedno od najvećih drveća na svetu. Poreklom su i Severne Amerike i jedan su od simbola ovog kontinenta. Tamo se ujedno nalaze i najviše/najveće sekvoje.
Ovo drevno drveće raste u Evropi, a posebno mesto zauzavaima Srbija, jer u njoj rastu najviše sekvoje na našem Kontinentu.
Najviše se nalaze u babušničkom selu Stol, podno istoimenog vrha, a mogu se videti na još nekoliko mesta u Srbiji, pa čak i u gradovima.
Najviša sekvoja ima 35 metara a prečnika je 1,6 metara, što je prema dostupnim podacima rekordno na Starom kontinentu. U Zavodu za zaštitu prirode Srbije su naveli da da u našoj zemlji nema većih zasada sekvoje.
One u posađene 1978. godine kada je tri mladice sekvoje doneo Jovan Jocić. O ovom drvetu vodi danas računa njegov sin, Mile Jocić.
Kako je nedavno govorio za medije kada se delila imovina među braćom odlučeno je da sekvoje niko ne dira, a one su postale svojevrsni zaštitini znak ovog kraja. Drvo je postalo poznato da turisti dolaze da se fotografišu.
„Da smo znali da će biti toliko veliko ne bi ga ni posadili blizu kuće, već negde sa strane. Ali eto, šta je tu je“,rekao je Mile za RTS.
Sekvoje je moguće videti u gradskom jezgru Užica. Jedna se nalazi u školskom dvorištu Osnovne škole „Nada Matić“, a druga u krugu Opšte bolnice Užice. Pretpostavlja se da su donete iz rasadnika sa obližnje planine Jelova gora. Još jedna sekvoja nalazi se u dvorištu šumarske škole u Kraljevu.
Hodaj
Jovanović je gotovo deceniju poklonik pešačenja i tako obilazi Srbiju.
„Planine su postale moja nova ljubav u 35-oj godini, specijalno mesto spokoja. Među ostalim, ozbiljan sam i poznavalac bukvalno svih brda oko Beograda u krugu od oko 40km, jer ona mi služe za hajkinge bar četiri puta nedeljno, pre nego što se bez presedana odlazimo na planinarenje svake sedmice. Pre dve godine sam započeo afirmaciju svog projekta „Hodaj“, pa se rodio i sajt „hodaj.rs„.
Šest beogradskih sekvoja
Sekvoje, njih šest, mogu se naći i u Beogradu. tačnije na Avali. Zasađene su kako za N1 kaže Nemanja Jovanović, posvećani pešak-planinar odnosno hajker i poznavalac brojnih skrivenih mesta u okolinu Beograda, najverovatnije krajem 60 godina prošlog veka.
„Tokom perioda vladavine komunisti su sadili različite vrste četinara u ceremonijalne svrhe, pa je kako priča kaže u nameri da se vrh Avale oplemeni sa što raznolikijim čempresima, rešeno je i da se zasadi najveće među drvećem, sekvoje. Tačnije, one su najveći živi organizam na planeti, čije je osnovno stanište Amerika“, kaže Jovanović za N1.
On kaže da su sekvoje dostupne svakome ko dođe na Avalu.
„Ukoliko ih nikada niste videli uživo, niste ih primetili prolazeći ka vrhu, ili prosto niste ni znali kako izgledaju, topla preporuka je da ih pronađete pri sredini stepeništa koje vodi do spomenika, približite se i dodirnete im koru. Osetićete najmekši prirodni sunđer koji ste ikada dodirnuli“, ističe Jovanović.
Iako danas drugačije izgleda, Avala je dugo bila bez drveća. Pošljumljavanje je počelo između dva svetska rata izgradnjom Spomenika neznanom junaku, a među donatorima drveća bila i nacistička Nemačka.
Drvo sekvoje raste najčešće na nadmorskoj visini između 900 i 2400 metara i može da izraste čak do 120 m, pdok prečnik stabla može ići do 12 metara a težina i do 2.500 tona.
Kao takve sekvoje dominiraju u odnosu na okolno drveće, a dosta sekvoja ima i na planini Jastrebac.
„I njih sam posetio. Njih su sadili po zahtevu Josipa Broza Tita, jer je u to vreme voleo da posećuje, tada ali i danas najšumovitiju planinu na ovom delu Balkana“.
Super otporno drvo
Sekvoje dostižu duboku starost zato što preživljavaju sve faktore koji bi mogli da ih ubiju. Suviše su jake da bi ih vetar oborio. Njihova srž i kora ispunjene su taninskim kiselinama i drugim hemijskim supstancama koje štite od gljivične truleži. Bube koje napadaju stablo im ništa ne mogu.
Njihova čvrsta kora otporna je na vatru. Šumski požari su, štaviše, korisni za populaciju sekvoja jer spaljuju druge vrste drveća koje predstavljaju konkurenciju za svetlost i uzimanje hranljivih namirnica iz zemljišta, iza sebe ostavljajući plodnu zemlju prekrivenu pepelom, u kojoj sadnice sekvoje još bolje uspevaju. Udarci munje povređuju velike stare sekvoje, ali ih obično ne ubijaju. Tako one opstaju milenijumima, postajući sve veće i starije.
Fatalan za sekvoje je naravno čovek. Tokom 19. i 20. veka veliki broj gigantskih sekvoje su posečene.
Najveći živi primerak sekvoje je General Šerman (General Sherman) koji raste u „Sekvoja nacionalnom parku“ u SAD. General je star između 2.500 i 3.000 godina, prečnik stabla je 31,3 metra, visoka je 83 metra, a prečnik krune stabla je iznosi oko 11 metara.
