Sjamen, priobalni grad na jugoistoku Kine, od davnina je poznat kao „ostrvo čaplji” jer se mnogi pripadnici ove vrste razmnožavaju i naseljavaju upravo u ovoj oblasti. Svake večeri preko dve hiljade čaplji se okupi na čuvenom jezeru Juendang i načičkani po granama drveća mirno posmatraju kako stanovnici grada sviraju, pevaju, plešu ili vežbaju.
Današnji Sjamen je poput prekrasnog vrta. Onoga koji dođe ovde, bilo da se čamcem izveze na pučinu, vozi uz obalu ili šeta pored bujnih šuma mangrova, očaraće prelep prizor harmoničnog suživota ljudi i prirode. Ono što izaziva nevericu je činjenica da je pre nešto više od tri decenije stanje ekologije u Sjamenu zadavalo glavobolju lokalnim stanovnicima. Na primer, danas smaragdno zeleno jezero Juendang nekada je bilo zatrpano gomilama smeća i zaraslo u korov.
Vilijam Braun, američki profesor na Univerzitetu Sjamen, koji godinama živi u ovom gradu, živopisno pripoveda: „U prošlosti svaki put kada bih se provezao biciklom pored jezera Juendang morao bih da prekrijem usta i nos, a sada su ovo „zelena pluća” grada, kulturni i komercijalni centar Sjamena i lokacija na kojoj mnoge korporacije imaju svoje sedište. Kinezi i stranci dolaze na jezero Juendang da uživaju u vodenim sportovima, poput takmičenja u kajaku ili da prošetaju zelenim stazama duž jezera… Primer jezera Juendang svedoči da je moguće naći balans između ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine”.
Konačno, šta je tačno dovelo do tako velikih promena u prirodnom okruženju jezera Juendang, kao i čitavog Sjamena?
Trideset šest godina neprekidnog upravljanja
Jezero Juendang je prvobitno bila ribarska luka koja se nalazila u unutrašnjem zalivu ostrva Sjamen. Sedamdesetih godina prošlog veka ekonomski razvoj Kine je još uvek bio relativno zaostao. Kako bi se rešili pro blemi važni za život stanovnika, lokalno područje je počelo da uzima zemljište od mora i da gradi nasipe kojima je jezero ograđeno. Od tada, luka više nije bila povezana sa morem i pretvorena je u zatvorenu lagunu od samo 1,6 kvadratnih kilometara vodene površine. Uporedo sa izgradnjom visokog intenziteta i razvojem oko jezera, kao i rapidnim rastom broja stanovnika, nicala su i brojna hemijska postrojenja koja su dovodila do ozbiljnog zagađenja. Osim toga, jezero je korišćeno za odvodnjavanje poplava u urbanom području, što je dovodilo do ozbiljnog zagađenja u njemu.
„Sjamen ne može da se razvija u drugim oblastima plaćajući ovakvu cenu.
„Godine 1988. Si Đinping, tadašnji član Stalnog komiteta Opštinskog ko miteta stranke i izvršni zamenik gradonačelnika, kreativno je predložio sveobuhvatan plan „upravljanja jezerom u skladu sa zakonom, prečišćavanja otpadnih voda, bagerovanja i izgradnje obale, oživljavanja vodene mase i ulepšavanja životne sredine”, čime je počeo preobražaj jezera Juendang. Za samo tri godine ostvaren je cilj da „voda u jezeru više ne zaudara”. Tokom proteklih trideset šest godina, nakon pet uzastopnih faza sveobuhvatnog upravljanja, nekada smrdljivo jezero postalo je zlatna vizitkarta Sjamena i „mesto gde grad prima svoje posetioce”.
Uzimajući upravljanje jezerom Juendangkaouzor, Sjamen je postepeno pokrenuo sveobuhvatno upravljanje višestrukim zalivskim oblastima i izvršio koordinaciju upravljanja rečnim slivovima, poput reke Đijulung. Pridržavajućise principa „jedan zaliv, jedna strategija”, sproveo je ekološku obnovu na čitavom prostoru, od planinskih vrhova do okeana. Pokrenutje niz projekata, poput rekonstrukcije otvora na morskim zidovima i jaružanja morskog dna, čija je ukupna približna količina iznosila 170 miliona kubnih metara. Time su deblokirana i ponovo povezana veštački odvojena morska područja, postignuta razmena vode između morskih područja i značajno poboljšan kvalitet vode i životne sredine.
Od 2007. godine, Sjamen je, takođe, obnovio ukupno 1,65 miliona kvadratnih metara priobalnih plaža, obezbeđujući da one budu sačuva ne i nezaprljane muljem, kao i da pesak ne bude raznet. Morsko ekološko okruženje Sjamena je značajno poboljšano kroz kontinuirane akcije kao što su poboljšanje hidrodinamičkih uslova zaliva, sadnja mangova, zaštita i obnavljanje plaža, sprečavanje zagađenja i zaštita biodiverziteta.
Baš kako je i kazao Vilijam Braun, ulaganje u poboljšanje ekološkog okruženja nije predstavljalo nikakvu prepreku ekonomskom razvoju Sjamena, već je, naprotiv, postalo čvrsta osnova za brz privredni rast. Područje jezera Juendang privuklo je veliki broj modernih uslužnih kompanija i preobratilo se u finansijski, trgovinski, turistički i rezidencijalni centar Sjamena.
Iskustvo iz Sjamena primenjeno na zemlje „pojasa i puta”
Primer ekološke obnove na viso kom nivou u Sjamenu osvojio je prizna nja kao što su „Međunarodni gradvrt” i „Nagrada za izvanredna postignuća u sveobuhvatnom upravljanju obalnom zo nom istočne Azije”. Da se na licu mesta uvere u situaciju dolazile su ekološke institucije iz razvijenih zemalja po put Sjedinjenih Država, Nemačke, Ju žne Koreje, kao i predstavnici Evrop ske unije. Takođe, tehnologija održava nja plaža u Sjamenu je promovisana i primenjena na projekte zaštite obala u zemljama u okviru inicijative „Pojas i put”, kao što su Tajland i Šri Lanka.
Ju Singguang, pređašnji direktor Trećeg instituta za okeanografiju pri Ministarstvu za prirodne re surse Kine, koji je dao veliki struč ni doprinos u upravljanju ekologi jom Sjamena, smatra da u „praksi iz Sjamena” postoji mnogo uspešnih iskustava i inovativnih praksi koje vredi promovisati na globalnom nivou, kao što su regionalna povezanost sveobuhvatnog upravljanja morskom ekologijom, koordinirana promocija obnove morske ekologije i razvoja grada u zalivu itd.
Izgradnja ekološke civilizacije u Sjamenu ne uključuje samo obnovu i poboljšanje životne sredine već se ogleda i u biološkoj zaštiti. Sjamen je prvi proglasio lokalne zako ne o zaštiti belih delfina i uspostavio prvu bazu u čitavoj Kini za njihovo spasavanje i uzgoj. U cilju zaštite „najlepše ptice u Kini” – plavorepog vodomara (Merops philippinus), koji je u Sjamen došao iz jugoistočne Azije kako bi pobegao od vrućine i kako bi se razmnožavao, Sjamen je osnovao rezervat prirode ovih ptica u samom centru grada gde zemljište dostiže ekstremnu cenu.
„Suočeni smo sa istim izazovima u istom okeanu, a gradovi poput Sjame na, koji prednjače u upravljanju okea nima, igraju vodeću ulogu u suočava nju sa globalnim izazovima vezanim za morsku životnu sredinu”, izjavio je specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za pitanja okeana Piter Tomson nakon što je 2018. godine park mangrova u Sjamenu, iako još uvek u ranoj fazi razvoja, ostavio dubok utisak na njega.
On je više puta u govorima širom sveta isticao Sjamen kao model za globalnu obnovu mangova.
Dostignuća izgradnje ekološke civilizacije Sjamena odražavaju napore cele Kine da promoviše modernizaciju u kineskom stilu gde čovek i priroda harmonično koegzistiraju. Nakon godina i godina napornog rada, sve više zemalja u svetu razume i priznaje iskustvo Sjamenau upravljanju okeanom. Od 2007. godine Kina je sprovela obuku i promociju iskustava u upravljanju jezerom Juendang za više od dve hiljade zvaničnika i tehničkog osoblja iz preko sto zemalja u razvoju. Na Globalnom pomorskom forumu 2023. godine slučaj šuma mangrova u Sjamenu u smanjenju ekološke katastrofe uvršten je u „Međunarodnu zbirku slučajeva sinergije u smanjenju obalnih ekoloških katastrofa i poboljšanju efikasnosti” i služi kao referenca za zemlje širom sveta.
Prelepa vizija stvaranja čistog i lepog sveta seli se sa ove obale u svet.
