Država je propisala da su deca obavezna da pohađaju pripremni predškolski program u godini pred polazak u školu. Takođe je rekla da je osnovna škola obavezna. Zakon je propisao i kazne za roditelje i ustanove ako se deca ipak ne upišu.
Kako je onda moguće da dete ostane nevidljivo za obrazovni sistem, kao što se to desilo u slučaju devojčice iz Mirijeva, koju je otac godinama držao zatočenu u stanu, dajući joj minimalne količine hrane i vode?
Iako se na prvi pogled čini da je propisima precizno definisano ko, koga i na koji način obaveštava, kao i kako se postupa u slučaju da dete ne bude upisano u pripremni predškolski program, odnosno u prvi razred, detaljniji uvid u zakone, ali i praksa svedoče da u našoj zemlji ne postoji sistemsko rešenje za praćenje dece.
Identičan zaključak iznosi više sagovornika Danasa – direktori škola, pravnici i vaspitači sa kojima smo razgovarali, a sumirajući sve što su nadležni povodom slučaja devojčice iz Mirijeva izjavljivali, ispada da su odgovorni svi, ali i da niko pojedinačno nije nadležan.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da je roditelj odgovoran za upis deteta u pripremni predškolski program (PPP) i u prvi razred osnovne škole.
Lokalna samouprava vodi evidenciju i obaveštava predškolsku ustanovu o deci koja su stasala za pohađanje PPP, a takođe je dužna da vodi evidenciju i obaveštava školu i roditelje, odnosno druge zakonske zastupnike, o deci koja treba da se upišu u prvi razred.
Ukoliko roditelj ne upiše dete, zakon predviđa da škola podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno krivičnu prijavu radi utvrđivanja njegove odgovornosti. U slučaju da je roditelj načinio prekršaj propisana je novčana kazna od 5.000 do 100.000 dinara. Zakon predviđa i kaznu za ustanovu za isti prekršaj, od 100.000 do 1.000.000 dinara.
Praksa, međutim, svedoči da u gore opisanoj proceduri postoje brojni nedostaci.
Direktor jedne beogradske osnovne škole za Danas kaže da su opštine nekada slale spiskove sa imenima budućih prvaka, ali da se od te prakse odustalo zbog zaštite podataka o ličnosti.
Tako školama sada iz lokalnih samouprava stiže samo broj dece koja su po godinama stasala za upis u prvi razred i koja po mestu stanovanja teritorijalno pripadaju određenim osmoletkama. Ove podatke škole koriste kao orijentir za planiranje broja odeljenja.
– Ti podaci nama ne služe da pratimo decu jer ne možemo da znamo da li su se porodice u međuvremenu preselile ili su roditelji dete upisali u osnovnu školu kojoj teritorijalno ne pripada, na šta imaju pravo. Ako se neko odselio i ne živi više na području naše opštine, a nije promenio prebivalište kada je počeo upis u prvi razred, nije bio obavezan da obavesti školu da dete u nju neće upisati. Imamo slučajeve da su roditelji prijavili decu za upis u našu školu jer se u blizini gradi novo naselje i očekuju da će se useliti do septembra – navodi direktorka jedne osmoletke.
Kako je Danas pisao, prošle godine su beogradske osnovne škole primile 2.258 zahteva za upis dece u prvi razred osnovne škole, u obrazovne ustanove kojima budući đaci prvaci teritorijalno ne pripadaju prema mestu stanovanja.
Da bi škola mogla da reaguje, morala bi da ima saznanja da konkretno dete nije upisano, a ako nema spiskove sa imenima i prezimenima i adresama dece, onda nema na osnovu čega to da utvrdi. Posledično, nema ni osnov da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv roditelja.
U Prekršajnom sudu u Beogradu nisu imali nijedan slučaj da je neka škola podnela takav zahtev protiv roditelja koji nisu upisali decu u prvi razred osnovne škole.
U Ministarstvu prosvete za Danas kažu da se škola, u slučaju da ima saznanje da dete nije upisano, obraća lokalnoj samoupravi i ustanovi socijalne zaštite, koje dalje postupaju.
Na pitanje ko podnosi prijavu protiv obrazovne ustanove u slučaju da je znala, a ipak nije reagovala, odgovaraju da je to u nadležnosti prosvetne inspekcije.
Iako uveravaju da prosvetna inspekcija u redovnom i vanrednom ispekcijskom pregledu proverava i ovakve stvari, pravnici sa kojima smo razgovarali kažu da nije realno očekivati da inspekcija, kada dođe u školu, pita direktora da li je upisan onoliki broj prvaka koji je prijavila lokalna samouprava.
– Prosvetna inspekcija bi mogla da proveri da li su deca upisana u prvi razred, ali je preduslov za to da ima podatke da bi imala šta da uporedi – kaže sagovornik Danasa.
Naš pokušaj da utvrdimo ko kontroliše da li su lokalne samouprave obavestile obrazovne ustanove i sve roditelje da deca treba da se upišu, bio je bezuspešan, a jedan od sagovornika Danasa prokomentarisao je da bi „odgovor na to pitanje rešio mnoge probleme“.
