Mapiranjem 100 najboljih mesta za solarnu energiju koju su sproveli istraživači iz Srbije moglo bi da se proizvode struja za 200.000 domaćinstava. Ova studija je nesumnjivo korisna i potrebna, ali ostaje pitanje da li će se ići u pravcu pravedne energetske tranzicije.
Ovih 100 mesta za razvoj proizvodnje sunčeve energije zajedno zauzimaju svega 25 km2. Primenom ove studije, Srbija bi mogla da proizvodi sedam do osam odsto potrebne energije samo od Sunca, odnosno za 200.000 domaćinstava, dok su potencijali daleko veći.
Studija je urađena u okviru projekta, koji je pokrenula međunarodna organizacija za zaštitu životne sredine Nejčr konservansi (The Nature Conservancy – TNC). Pri izboru faktora i proračunu tih potencijala konsultovan je multidisciplinarni tim stručnjaka iz Srbije.
Prema mapi, nabolji uslovi postoje u Vojvodini. Treba istaći da u obzir nisu uzeti samo potencijali sunca, već i uticaj na životnu okolinu, razvojni potencijal poput blizine potrebne infrastrukture.
„Konačni cilj studije je predložiti lokacije za razvoj gde će uticaj na prirodu i životnu sredinu biti manji i pokazati da tih područja ima dovoljno. U konačnu selekciju 100 lokacija ušle su samo one sa najnižim potencijalom za konflikte uz izvrstan razvojni potencijal“, kaže za N1 doktor Ilija Batas-Bjelić, jedan od članova istraživačkog tima čija je naučna delatnost orijentisana ka energetskom planiranju, pametnim energetskim mrežama i sistemima zasnovanim na računarskoj tehnologiji.
On kaže da je za sva područja izračunat potencijal za konflikte sa aspekata prirodnih i kulturnih vrednosti, te razvojni potencijal koji uključuje osunčanost, blizinu postojeće infrastrukture…
Prema interaktivnoj mapi, deluje da je Vojvodina, kao ravna i pristupačna, najbolja za solar. Ipak, Batas-Bjelić ističe da sigurno ima dovoljno mesta u Srbiji za postavljanje većih fotonaponskih elektrana na zemlji.
„Naša želja nije bila samo da pokažemo na najbolju lokaciju pa da svi dođu tu, već da se prikaže da širom Srbije ima dovoljno mesta i pogodnih lokacija“, navodi.
Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, ukupna instalisana snaga solarnih elektrana u Srbiji u 2022. godini iznosi 19 megavati (MW).
Evropska unija je 2022. godine dodala 41,4 gigavat (GW) kapaciteta solarne energije, što je dovoljno za napajanje 12,4 miliona domova, a očekuje se da će više nego udvostručiti svoje ukupno solarno tržište u naredne četiri godine.
Srbija za svoje potrebe korisiti svega 0,04 odsto sunčeve energije, po čemu je na početku korišćenja svojih potencijala, iako su naši naučnici još ’60-ih godina prošlog veka otvorili mogućnosti korišćenja za energetiku.
Potencijali su veliki
Međutim, kako navodi Batas-Bjelić to još nije dovoljno prepoznato od donosilaca odluka.
„Pozitivne odluke dovele bi do toga da Srbija prestigne okolne zemlje po ovom pitanju. Naglasio bih da su potencijali Srbije za solar vrlo visoki i da bi 100 lokacija iz studije ukupno zauzelo svega 25 km2, te da je ukupni potencijal, čak i ako razmatramo samo onaj na nisko konfliktnim lokacijama, mnogo veći od jednog gigavata na odabranim optimalnim lokacijama koje su predložene u studiji“.
Batas-Bjelić kaže da celokupna proizvodnja ovih elektrana bila „nije malo i da to nije loše za početak“. Ipak, za potencijalnu realizaciju ove studije potrebni su investitor,i ali i učešće državnih institucija.
Kako kažu u TNC, tokom izrade studije potpisani su memorandumi o razumevanju sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture i Institutom za zemljište.
„S navedenim zavodima smo ostvarili kvalitetnu saradnju, podržali su projekt, omogućili nam pristup potrebnim podacima i uključili se kao zainteresovane strane u proces izrade studije“,Mate Zec, stručnjak za obnovljivu energiju u TNC.
Zec ističe da su ostvareni i kontakti sa nadležnim ministarstvima poput rudarstva i energetike i zašitite životne sredine koji su imali priliku da se upoznaju sa ovim inovativnim konceptom prostorno-energetskog planiranja.
„Ovo je način da se značajno ubrza energetsku tranziciju, ali koji je veoma zahtevan u pogledu podataka i čiji se pravi kvalitet može ostvariti samo uz dobru saradnju svih institucija. Za narednu fazu studije, bi bilo poželjno s obe institucije uspostaviti užu saradnju“, navodi.
On kaže da je angažman državnih institucija vredan i prilikom izrade studije, zbog prikupljanja svih relevantnih podataka, utvrđivanja prostornih ograničenja, vrednovanja kriterijuma i validacije rezultata, ali i nakon što je studija izrađena i publikovana, jer su u najboljoj poziciji da koriste njene rezultate: „To su primera radi, prostorno i energetsko planiranje, planiranje razvoja prenosne mreže, procesa subvencioniranja proizvodnje iz obnovljivih izvora energije (OIE)“.
Na pitanja u vezi sa ovom temom u ministarstvima rudarstva i energetike i zaštite životne sredine nisu odgovorili.
Profesor Davor Končalović sa katedre energetike i procesne tehnike, Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu, kaže za N1 da nam je ovaka studija potrebna, jer liči na sistematski pristup, a ne na stihijsku energetsku tranziciju.
„Važno je da svi mi građani vidimo ovakvu mapu i vizualizujemo šta to zapravo znači imati 100 velikih solarnih elektrana na teritoriji naše zemlje. Svaka od ovih elektrana će potencijalno koštati desetak miliona evra“.
On dodaje da mape poput ove mogu biti korisne da izbegnemo upotrebu kvalitetnog, upotrebljivog zemljišta, pošto znamo da će u budućnosti, pored proizvodnje energije i proizvodnja hrane predstavljati problem.
Zainteresovani i privreda i finansijski sektor
Ilija Batas-Bjelić kaže da su imali kontakte i sa potencijalnim investitorima kojima su predstavili metode na kojima je zasnovan projekat.
„Mislim da je to zainteresovalo pojedine investitore i rezultiralo je izgradnjom prve veće fotonaponske elektrane u Srbiji snage skoro 10 megavata (MW), ako se ne varam kod Lapova. Sada kada je i ovaj poduhvat uspešno sproveden, očekujem da će i ostali investitori biti hrabriji da koriste naše rezultate i znanja. Interes beležimo i iz finansijskog sektora, kojem je ovaj pristup interesantan iz perspektive procene rizika za projekte koje kreditiraju“, kaže sagovornik N1.
Kako do pravedne energetske tranzicije
Končalović, koji je i član energetske zadruge “Elektropionir” pokrenute sa idejom da bude jedan od ključnih aktera u osnaživanju običnih ljudi da aktivnije učestvuju u tranziciji srpskog energetskog sektora na obnovljive izvore energije, upozorava na to da je važno kakvu energetsku tranziciju želimo, pravednu ili nepravednu.
„Uz priznanje ekipi TNC i konstataciju da su nam ovakvi putokazi potrebni, sada je vreme da se pitamo da li želimo pravednu ili nepravednu energetsku tranziciju. Ako odaberemo nepravednu tranziciju, umesto da ih izvučemo iz energetskog siromaštva, mi ćemo neki broj naših sugrađana gurnuti u to siromaštvo“, dodaje.
On kaže da vlasnik može biti korporacija, predstavnik industrije, strani investitor ili neki drugi vlasnik krupnog kapitala.
„Ili možda Elektroprivreda Srbije (EPS) ili grupe građana. Ukupna vrednost ovog i dalje hipotetičkog, ulaganja je oko milijardu evra. Važno je da se takvom, kapitalnom, investicijom ne produbi nejednakost među građanima i da se, kroz preraspodelu bogatstva, tih 100 vlasnika ne obogati na račun nekih recimo 10.000 građana koji će biti gurnuti u energetsko siromaštvo. To bi onda, po definiciji, bila nepravedna energetska tranzicija“, smatra Končalović.
Prozjumeri – problem je sa zgradama
Deo energeteske tranzicije su i kupci proizvođači struje, odnosno prozjumeri. U Srbiji trenutno radi više od 1.300 prozjumera odnosno proizvođača i potrošača struje. Za domaćinstva odobrena snaga je 10,8 kilovata (kW), a ako kupac-proizvođač nije domaćinstvo iznosi 150 kW. Tu se najčešće radi o kompanijama koje proizvode deo za sopstvene potrebe.
Ono što je problem jesu stambene zgrade. Za razliku od domaćinstva koje se priključuje na postojeće instalacije unutar objekta u slučaju zgrada mora da se pravi novi priključak, a sva struja ide u jedno smeru – ka mreži Elektrodistribucije. Iako se za te kilovate umanji račun, njima se obračunavaju i akcize i naknada i mrežarina na svu struju što uštedu čini dosta manjom.
Prema njegovim rečima, nasuprot tome stoji pravedna energetska tranzicija, koja je odlika zrelijih društava. Njen ishod bi bilo istovremeno i ulaganje od milijardu evra i primera radi izvlačenje nekih drugih 10 hiljada građana iz energetskog siromaštva.
„Tako nešto je moguće ako se insistira na transparentnosti, borbi protiv korupcije i na tome da se na ovaj ili onaj način deo tih novih proizvodnih kapaciteta nađe u vlasništvu građana, bilo kroz EPS ili kroz, recimo, udruživanje građana u zadruge“, naglašava.
Samo jedna stambena zgrada prozjumer
Končalović smatra važnim da ovakve projekte prate i projekti solarnih elektrana u urbanim sredinama, na krovovima, posebno na školama i javnim objekatima – čime bi se građanima jasno stavilo do znanja da smo se konačno opredelili za brzo sprovođenje energetske tranzicije.
„U Srbiji postoji veliki broj krovova stambenih zgrada pogodnih za sunčane panele. Međutim, gotovo neverovatno zvuči podatak da u Srbiji postoji samo jedna stambena zgrada prozjumer. I to, može se reći greškom. Tako će najverovatnije ostati i nadalje – razlog tome je nepovoljno tehničko rešenje, a za sada nisu najavljene promene. Prema Zakonu zgrade će imati pravo na maksimalnih 150 kW“, kaže naš sagovornik.
Končalović ističe da je po završetku tranzicije bilo dobro da većina bude zadovoljna rezultatima.
„Ne bi trebalo da se po ko zna koji put osećamo kao da nam je nešto nametnuto i da smo to uradili jer smo morali. Treba podsetiti i da nepravednu tranziciju karakteriše mali broj ljudi koji je istom vrlo zadovoljan, pogađajte zašto“, kaže on.
