Četrnaesti januar u Rumi je obeležen tradicionalnim običajem , takozvanim „teranjem“ ili „vijanjem“ Malog Božića. Pevajući „Roždestvo tvoje,, ulicama Rume prošlo više od stotinu konjanika iz čitavog Srema.
Dani Božića u kući porodice Brzovan, sarača iz Rume, čekaju se sa posebnim uzbuđenjem. Dvadesetosmogodišnji Aleksandar, vojvoda je u povorci konjanika za običaj teranja Božića. Pripreme počinju od ranih jutarnji sati, a opremanje vojvode i konja Joce prati verni pas Čapa.
„Sedmi i 14. su bukvalno dva dana u godini za koje mi živimo. Nije sad da uzjašemo, da se zove da smo uzjahali. Forsiramo tu priču da vratimo te neke stare vrednosti. Dolaze nam gosti iz Hrvatske, dolaze iz Crne Gore, gosti iz Bosne“, kaže Aleksandar Brzovan iz Rume.
Običaj da konjanici svraćaju u svaku kuću, gde je domaćin otvorio kapiju, kako bi čestitali Božić i poželeli dobru godinu i napredak, u Sremu traje decenijama, a teranje Malog Božića organizuje se četvrti put.
Naravno, ovaj običaj ima jednu socijalnu komponentu, društvenu funkciju, da su nekada jahali momci, prispeli za ženidbu, koji bi odlazili u kuće gde su bile devojke za udaju, tako da je to bio jedan od prvih trenutaka, pri tom nekom upoznavanju i eventualnom sklapanju braka. Naravno, danas ne jašu samo momci, vidimo da ima dosta i devojaka“, navodi Jelena Aresenović, kustos-etnolog iz Zavičajnog muzeja Ruma.
Vojislava Srdić iz Rume dodaje: „Na ovaj dan zovemo prijatelje iz raznih mesta, koji dolaze, da obeležimo ovaj praznik, da obeležimo ovu tradiciju i prosto, da se družimo! Da obeležimo jedan srpski praznik.“
„Možemo početi sa Hristos se rodi! Ovo je meni možda i najsretniji praznik. Meni. Evo pogledajte ovu omladinu – to su sve novi konjari, sve su mladi momci, 34, 35 godina. Znači da će budućnost biti i dalje dobra“, ističe Milan Šušnjar iz Rume.
Za brojne učesnike i goste, zaljubljenike u konje i narodne običaje, ovo je poseban dan. Prvi domaćin kod koga su svratili ima samo 20 godina.
„Veoma sam uzbuđen i srećan što baš prvo u moju kuću konjanici dolaze i veoma mi je velika čast da zamenim svoga oca“, naglašava Rumljanin Nemanja Kašić.
Paradom kroz sokake, pesmom, zdravicom i bukom, poput predaka, sremski konjanici oterali su sve što je zlo i staro u nameri da ovaj običaj uvrste u nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa.
