Praznična buka od petardi i vatrometa ne prija svima. Naše društvo čine i osetljive grupe, poput dece sa teškoćama i smetnjama u razvoju, koja zajedno sa svojim roditeljima ili starateljima jedva čekaju da se približi polovina januara.
Apel institucijama da zabrane prodaju pirotehničkih sredstva koji je prošle godine napisala Mila Kaić, majka autističnog deteta iz Novog Sada, prostrujao je kroz većinu domaćih medija.
Ona je tada podelila sa javnošću kako izgleda doček Nove godine u njihovom domu i kako njen tada sedmogodišnji sin podnosi buku koja nastaje bacanjem petardi i ispaljvanjem vatrometa.
Nekontrolisane situacije od buke petardi idu do toga da dete počinje i da se samopovređuje.
Nakon godinu dana od ovog apela promenilo se jedino to što ove godine barem vatrometa u organizaciji Grada Novog Sada, neće biti.
– Moj sin se delomično privikao, ali ne može skroz, on je hipersenzitivan i reaguje na različite načine. Od toga da samo stavi prst u uvo ili da počne da vrišti, do krajnje burnih reakcija, da se zaleti i udari glavom od zid. Srećom u bolnici imamo dobre doktore i kada se pojavimo ne moramo ništa da objašnjavamo, jer on je i neverbalan. Mislila sam da će moje pisanije i intervju dopreti do onih koji mogu da zabrane prodaju pirotehničkih sredstava, pre svega na crno, jer su petarde i dalje svuda dostupne, ima ih na svakom ćošku, od pijaci do kineskih prodavnica – rekla je Kaić.
Sa druge strane, vatromet u Novom Sadu je postao svakodnevna pojava i opšteprihvaćeni hit. Kako dodaje Kaić, ovde se ispaljuju rakete za rođendane, veridbe, kupljene automobile, otvaranje butika i razne druge prilike. Svako veče iznad nekog novosadskog hotela ili ugostiteljskog objekta bljesne rafal raketa.
Kako žive na deset minuta hoda od glavnog gradskog trga, u krugu Futoške pijace i Spensa, nalaze se u epicentru pirotehničke zabave, zbog čega su morali u stanu da naprave i gluvu sobu, gde odvode dete ako buka za njega postane nesnosna.
Dodatan je problem što deca sa autizmom ne vole da odstupaju od svoje rutine.
– Mi ne možemo u ovom periodu manje da izlazimo, kao što ne možemo ni da kontrolišemo gde će petarda da eksplodira. Deca sa autizmom uvek imaju i neke pridružene bolesti, u slučaju mog sina to je epilepsija, ali i hiperaktivni poremećaj. On ne može da zaspi ako se dobro ne izmori. To su tri, četiri duge šetnje tokom dana, a ona noćna nam je najbitnija. Radimo puno sa njim, što privatno, što u školi za decu sa smetnjama u razvoju i nekako hendlujemo situaciju. Uglavnom je 90 odsto autistične dece i hipersenzitivno na buku i jaku svetlost – izjavila je Kaić.
Ona apeluje na roditelje da ne dozvoljavaju deci kupovinu petardi, pre svega zbog njih samih, a onda i svih ostalih, jer imamo već previše primera mališana koji su zavšili sa ozbiljnim telesnim povredama.
„Nije ovo samo naš problem. Imate i decu koja nisu autistična ali su hipersenzitivna. Imate i druge osetljive grupe stanovništva. Apelujem na nadležne da su pirotehnička sredstva i dalje previše dostupna, da komunalna policija treba da provera štandove i radnje gde mogle da se kupe petarde na crno. Mali su ovo gradovi, lako se sazna gde takve stvari mogu da se kupe“, nastavila je naša sagovornica.
Poslednjih par godina, kako se približe praznični dani, šire se akcije pre svega na društvenim mrežama, za ukidanje vatrometa na gradskim trgovima i zabranu prodaje petardi. Za sada, ove godine, od vatrometa su od većih gradova odustali Novi Sad i Niš, ali Beograd nije.
Percepcija se tako menja, ali sporo.
Psihoterapetu Tatjana Prokić kaže deca i osobe sa poremećajima autističnog sprektra prolaze intenzivno kroz doživljaje. Momenti koji nas možda ne uzbuđuju, njih mogu veoma da poremete.
– Ne samo petarde ili vatrometi, nego i novogodišnje gužve, pa saobraćajne gužve tokom parazničnih dana. Većina dece inače na ovo reaguje negativno. Buka smeta i starijim ljudima i hroničnim bolesnicima. Ko može, svakako se savetuje da redukuje izlaske koji visokosenzitivnu decu izlažu jakim stimulansima. Da izbegavaju prostore poput tržnih centara i veća okupljanja. Sve ono što ekscitira, treba da bude redukovano – rekla je Prokić.
Kako dodaje, osim terora sreće, izloženi smo i teroru Nove godine i Božića, kada sve mora da bude ukrašeno i prenaglašeno, često ne razmišljajući da možda nekome ta dodatna euforija ne prija.
– U suštini mi se kao društvo još nismo osvestili koliko određenim populacijama ljudi može nešto da smeta. Petarde i jako ozvučenje se koriste naširoko i u vremenu kada to ne bi trebalo. Ne mogu da prestanem da se nadam da ćemo ukinuti i vatromete na gradskim trgovima, to se kod nas dešava mnogo sporije nego i Evropi, ali ova godina je ipak neki pomak. Barem se o tome više priča – dodala je Prokić.
