U 2021. godini emisije sumpor-dioksida (SO2) beleže pad od 9,4 odsto, ugljen-monoksida (CO) 0,8 odsto i oksida azota (NOx) 1,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, saopšteno je iz Zavoda za statistiku. Deo ovih podataka se dosta razlikuje od onih koje je za istu godinu objavilo Ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Emisija sumpor-dioksida (SO2) u 2021. godini iznosila je 378,2 kilotona, što je za 9,4 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu.
U ukupnim emisijama SO2 sektor Snabdevanja električnom energijom, gasom i parom ima udeo od 92,4 odsto i beleži pad od 8,4 odsto u poređenju sa 2020. godinom, udeo sektora Prerađivačka industrija 3,4 odsto, ostali sektori ekonomskih delatnosti 1,4 odsto i domaćinstva 2,8 odsto.
Od ukupno 363,6 kilotona emitovanog ugljen-monoksida (CO) u 2021. godini 83,8 odsto su emisije iz domaćinstava. Emisije koje nastaju u domaćinstvima zbog grejanja iznose 87,6 odsto. Sektori ekonomskih delatnosti imaju znatno manje učešće u ukupnim emisijama (CO), a sektor Prerađivačka industrija beleži rast emisija ovog gasa (7,8 odsto) u odnosu na prethodnu godinu, navodi se u podacima Zavoda za statistiku.
Oksidi azota (NOx) sa emitovanih 174,8 kilotona beleže blagi pad (0,8 odsto) u poređenju sa prethodnom godinom. Emisije ovih gasova iz domaćinstava, u smislu transporta, beleže rast od 6,5 odsto, a pad u sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom (6,8 odsto).
„Svako snižavanje je dobro došlo. Međutim, u pitanju je višegodišnji problem koji se ne rešava sistemski. Nije poznata ni metodologija po kojoj je ovo izračunato. Dešava se da se u različitim izveštajima brojke ne slažu“, kaže za N1 Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke organizacije.
Brojke koje se ne slažu
Poredeći brojke Zavoda za statistiku i Izveštaja o stanju životne sredine za 2021. godinu Ministarstva za zaštitu životne sredine, dolazi se do različitih podataka.
Kada je u pitanju emisija sumpor dioksida Zavod za statistiku navodi 378,2 kilotona, a ministarstvo u izveštaju 285,77 kilotona. Velika razlika je i kod azotnih oksida. Nasuprot 174,8 kilotona Zavoda za statistiku, u ministarstvu su naveli četiri puta manju emisiju, odnosno 42,96 kilo tona.
Plan kaže 90 odsto smanjenja
Ubedljivo najveći zagađivači sumpor dioksida i azotnih oksida dolaze iz sektora proizvodnje električne i toplotne energije, odnosno to su termoelektrane, ugljenokopi…
Prema Programu zaštite vazduha u Srbiji do 2030. godine naša zemlja treba da smanji emisije sumpor dioksida (SO2) za 92 odsto, azotnih oksida (NOx) za 60,6 odsto, PM10 čestica za 50,9, a PM 2.5 za 58,3 odsto, lakoisparljiva organska jedinjenja (VOC) za 28,3 odsto i amonijaka (NH3) za 20,5 odsto.
Kada je u pitanju sumpor dioksid, on čine 92, odnosno 91 odsto ukupnog zagađenja u 2020. i 2021. godini. Proizvodnja električne i toplotne energije je i najveći uzročnik zagađenjem azot oksida sa 54 odnosno 42 odsto u 2020. i 2021. godini.
Integrisane dozvole
Smanjivanje zagađenja je u direktnoj vezi sa integrisanim dozvolama za velike zagađivače. Sa njima je se obezbeđuje rad ovih kompanija ali trebalo bi da znači sveobuhvatnu zaštita vazduha, vode i zemljišta od zagađivanja, kao i prevenciju i primenu najboljih i po životnu sredinu najprihvatljivijih tehničkih rešenja.
Ove dozvole obezbeđuju da svi veliki zagađivači, a njih je prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine 220, posluju u skladu sa visokim standardima zaštite životne sredine i time ne pričinjavaju štetu zdravlju ljudi i životnoj sredini kao što je to slučaj u Srbiji.
Međutim, rok za izdavanje ovih dozvola je još pre dve godine pomeren za 31.12.2024. godine. I to nije prvi put. Pre toga rok je bio 31.12.2020. godine.
