Ovo je smanjenje za 0,7 odsto u odnosu na decembar, ali to je prema objašnjenju stručnjaka uobičajeno zbog sezonskog karaktera plata u decembru i januaru.
Ekonomista Saša Đogović ističe da januar i decembar nisu reprezentativni meseci.
„U decembru se isplaćuju akontacije, bonusi i uoči praznika zarade su naduvane. Suprtono je u januaru. Posle imamo manji broj radnih dana u februaru, tako da je tek zarada u martu reprezentativna. Januarski podaci o platama ne mogu nam ništa reći“, ističe Đogović.
Ipak, prema podacima Zavoda za statistiku u januaru je prosečna neto plata bila za 16,7 odsto veća nego u januaru prošle godine. Istovremeno, realno, kada se isključi efekat inflacije, prosečna plata u januaru ove u odnosu na januar prošle godine realno je porasla za svega 0,8 odsto.
Iako plata od 82.769 dinara deluje da je visoka, a 705 evra deluje još više, njena realna vrednost je manje impresivna.
Prema istraživanju Kvartalnog monitora, specijalizovanog makroekonomskog izdanja, u prošloj godini realne zarade u evrima su povećane za 13,9 odsto, a u odnosu na inflaciju za svega 1,7 odsto.
U poslednjih deset godina u evrima prosečna plata je porasla čak 74 odsto, ali je njihova realna kupovna moć veća za 28 odsto.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu i urednik Kvartalnog monitora ističe da plate sve do 2017. godine nisu rasle, a da značajniji rast ostvaruju tek poslednjih godina.
On ističe da je pod ovim uslovima moguće i da se ostvari obećanje o prosečnoj plati od 1.000 evra do kraja 2025. godine.
„Uz visoku inflaciju i stabilan kurs evra moguće je da se ostvari ova plata u evrima. Za to je potreban visok priliv kapitala“, objašnjava on.
Prosečna neto plata u privatnom sektoru u januaru iznosila je 80.921 dinar i bila je 19,2 odsto veća nego u januaru prošle godine, što znači da je rasla brže od inflacije.
Prosečna plata u javnom sektoru je u januaru ove u odnosu na januar prošle godine bila veća za 11,7 odsto, što je manje od januarske godišnje inflacije od 15,9 odsto.
U okviru javnog sektora, prema podacima Zavoda za statistiku, najmanji međugodišnji rast plata imali su zdravstvo i socijalni rad, svega 7,6 odsto, odnosno realno smanjenje od 8,3 odsto.
Država je od 1. januara povećala plate u javnom sektoru za 12,5 odsto, efektivni rast plata u administraciji u januaru je iznosio 14,3 odsto na godišnjem nivou.
Opet, i to je manje od stope inflacije u januaru.
Ono što je loša vest za zaposlene u javnom sektoru je da će u ostatku godine realna vrednost njihovih plata samo biti manja.
„U javnom sektoru plate se obično povećavaju početkom godine, a onda se do kraja godine realno smanjuju kako raste inflacija. Već će u februaru biti manje plate realno za 1,4 odsto koliko je iznosila mesečna inflacija. S druge strane, u privatnom sektoru plate, prosečno gledano, rastu cele godine po malo“, napominje Arsić.
U prošloj godini plate u javnom sektoru su u relanom iznosu smanjene za 4,1 odsto, dok su u privatnom sektoru povećane za 4,6 odsto.
Arsić očekuje da će prosečna inflacija ove godine biti na sličnom nivou kao prošle, oko 11,9 odsto, ali da će opadati prema kraju godine.
On ističe i da je realni pad plata jedan od najvažnijih načina da se uravnoteže dohoci i proizvodnja.
„I kod nas i u EU prethodnih godina dohoci su rasli brže od proizvodnje. Sada inflacija predstavlja to usklađivanje. Takođe, ona je donela povećanje učešća troškova rada. Međutim, ovaj realni pad plata ne može trajati dugo, jer će se radnici u Evropi pobuniti, kao što u Nemačkoj već jesu“, ističe on.
Arsić očekuje da će plate realno stagnirati ili biti u malom plusu ili minusu ove godine.
„Velika je neizvesnost u pogledu inflacije ove godine. Zavisi od cena energenata, od stanja u EU, od toga da li će biti bankarska kriza. Važno da se što pre obori inflacija i to zbog inflacionih očekivanja. Privrednici imaju neka očekivanja u vezi sa inflacijom u narednih godinu dana i oni onda povećavaju svoje cene ranije. Oni znaju da ko poslednji podigne cene gubi. I onda se stvara ta samogenerišuća inflacija“, objašnjava Arsić.
Kada se radi o platama treba reći da prosečna zarada i nije baš najbolji pokazatelj standarda, jer mnogo veći broj zaposlenih prima manju platu od prosečne.
Zato se često koristi medijalna plata, odnosno iznos od koga 50 odsto radnika prima manju platu, a 50 odsto veću.
U Srbiji je u januaru ova plata iznosila 62.964 dinara ili 536,5 evra.
