Posle najtoplijeg leta u istoriji merenja, sve je iznenadio nagli pad temperature, kiša, poplave u srednjoj Evropi, pa čak i snegovi u regionu, ali i u Srbiji, gde su se sredinom ovog meseca zabeleli vrhovi na Goliji. Za stručnjake ovo, ipak, nije bilo iznenađenje.
– Zahvaljujući stalnom praćenju, operativna služba RHMZ-a Srbije je blagovremeno najavila ovu naglu promenu vremena. Duboki prodori arktičkih vazdušnih masa, poreklom iz polarnih oblasti, koje se zatim prenose preko evropskog kontinenta, dešavaju se čak nekoliko puta godišnje i tada neretko uslove neke oblike meteoroloških ekstrema, kaže za „Politiku” prof. dr Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ).
Nikolić podseća da se jedan od najzapaženijih ekstrema prethodnih godina dogodio aprila 2021. Tada je sinoptička situacija nad Evropom omogućila prodor veoma hladnog arktičkog vazduha, i to ne samo do unutrašnjosti kontinenta već i do obala Sredozemlja, uslovljavajući neuobičajeno niske temperature, jutarnji mraz koji je vrlo nepovoljno uticao na poljoprivredne kulture, ali i snežne padavine koje su ponegde bile rekordne za to doba godine. Sličan meteorološki scenario ponovio se aprila 2023. Na Košutnjaku je tad izmereno čak 30 centimetara snega.
Iako su prodori arktičkog vazduha tokom prethodnih godina u septembru izostali, oni ne predstavljaju tako veliku retkost u našim krajevima, tvrdi naš sagovornik.
Na pitanje zašto su žarka leta praćena iznenadnim, ekstremnim zahlađenjima, naš sagovornik odgovara da se iznenadna zahlađenja pre svega javljaju kada jaka severna i severozapadna strujanja na zadnjoj strani dubokog polja niskog vazdušnog pritiska advektiraju veoma hladan vazduh iz polarnih oblasti (arktičkog kruga) u Evropu.
– Ovi prodori su na severnoameričkom tlu još izraženiji u odnosu na evropski kontinent i njih pre svega uslovljava sinoptička situacija (cirkulacija atmosfere) u datom trenutku, a ne klimatske promene. Promene klime su dugotrajan proces, a saznanje o njima rezultat višedecenijskog monitoringa raznih meteoroloških parametara, od kojih su najvažniji temperatura i količina padavina, te se stoga nijedan ovakav izolovani (pojedinačni) meteorološki događaj ne može tretirati kao direktna posledica klimatskih promena. Uzročno-posledična veza je daleko složenija i u ovom slučaju bi se mogla analizirati pre svega sa stanovišta ekstremnosti padavina u poplavljenim područjima srednje Evrope – ukazuje Nikolić.
Posle najtoplijeg leta i niza rekordno toplih meseci, bilo je najava da će i jesen biti topla, ali i zima 2024/2025. blaža.
– Prema sezonskoj prognozi vremena RHMZ-a Srbije, zaista nas očekuje toplija jesen i blaža zima u odnosu na prosečne vrednosti referentnog perioda 1991–2020. Temperaturna odstupanja na mesečnom nivou biće uglavnom od plus jedan do plus dva stepena u odnosu na normalu. Čak će i septembar biti topliji od proseka, jer je, uprkos jakom zahlađenju, prva dekada meseca bila ekstremno topla sa dnevnim temperaturama preko 35 stepeni Celzijusa. Prema aktuelnim prognozama, temperatura će u narednom periodu biti u postepenom porastu i u većini dana između 20 i 25 stepeni, a od 23 do 25 septembra, lokalno i do 29 stepeni Celzijusa – navodi naš sagovornik.
Topla jesen, blaga zima
U većem delu Srbije se očekuje jesen sa temperaturom za oko dva stepena Celzijusa iznad proseka. Klimatski izgledi pokazuju da će srednja jesenja temperatura vazduha u nižim predelima imati vrednosti u intervalu od 12 do 15 stepeni, a u brdsko-planinskim krajevima od sedam do 11. Tokom jesenje sezone prognozira se broj letnjih dana u nižim predelima, sa maksimalnom dnevnom temperaturom od 25 stepeni Celzijusa i više, u intervalu od 19 do 28, a na planinama do četiri dana. Tokom septembra, oktobra i novembra očekuje se broj mraznih dana sa minimalnom dnevnom temperaturom nižom od nula stepeni do pet dana u nižim predelima, a u brdsko-planinskim predelima do 25 dana. U većem delu Srbije se prognozira količina padavina u granicama višegodišnjeg proseka. RHMZ očekuje da i zimski period prođe sa temperaturom vazduha iznad proseka i količinom padavina u granicama prosečnih vrednosti. Konačni klimatski izgledi za zimu 2024/25. biće izdati krajem novembra, ističe direktor RHMZ.
Prvi najraniji sneg – 31. avgusta 1995.
Iako je sneg pao u noći 15. septembra na Goliji ove godine, nije oboren rekord. Najranije zabeleženo formiranje snežnog pokrivača u Srbiji je 31. avgust 1995. godine na Kopaoniku (1 cm). U Sjenici je najraniji snežni pokrivač zabeležen 15. septembra 1976. godine (3 cm), a na Zlatiboru 3. oktobra 1977. godine (1 cm). U nižim predelima najranija zabeležena pojava snežnog pokrivača je 5. oktobar 1972. godine u Kragujevcu (1 cm), Požegi (3 cm) i Ćupriji (3 cm).
