Građevinarstvo se oporavlja, o čemu svedoči rast tokom drugog i trećeg tromesečja 2023. od približno 15 i 13 odsto međugodišnje. Oporavak je usledio nakon smanjenja od 9,8 odsto u 2022. godini i dodatnog redukovanja od 1,6 odsto u prvom tromesečju 2023. Ovo konstatuje ekonomista Ivan Nikolić u analizi pod nazivom „Da li je zastoj u stanogradnji privremen”, koja je objavljena u novom broju publikacije „Mesečne analize i trendovi”.
„Treba imati u vidu da rast nije podjednako raspoređen unutar ovog sektora, već potiče, pre svega, od realizacije velikih infrastrukturnih projekata saobraćajnih i energetskih. Primera radi, rađeni su obilaznica oko Beograda, delovi Moravskog koridora, auto-put Preljina–Požega, auto-put Ruma–Šabac, železnička pruga Novi Sad – Subotica, gasni interkonektor Niš–Dimitrovgrad. Uz rast vrednosti izvedenih građevinskih radova istovremeno je zabeležen i porast časova rada na gradilištima”, navodi Nikolić.
Postoje, međutim, pokazatelji koji sugerišu da je stanogradnja u ovom periodu zaostajala. Jedan od njih su segmenti domaće proizvodnje proizvoda od ostalih nemetalnih minerala koji snabdevaju stanogradnju, kao i uvoz ovih proizvoda. Tržište građevinskih materijala i elemenata za gradnju pokazalo je nestabilnost nakon pandemije kovida 19 i početka rata u Ukrajini, što se odrazilo na dinamiku izvođenja građevinskih projekata.
Realni pad tražnje za jednim delom građevinskih proizvoda koji se tiču stanogradnje uočen je već iz podataka o uvezenim količinama tokom 2022. godine. Pad je dodatno intenziviran u prvih devet meseci 2023. Na osnovu raspoložive statistike spoljnotrgovinske razmene, količinski uvoz proizvoda koji pripadaju grupi zidarska opeka, blokovi i slično, odnosno crep (krovni), u ovom periodu međugodišnje je smanjen čak 70,8 odsto i 35,8 odsto. Ukoliko se ovaj trend nastavi i u poslednjem tromesečju 2023, za celu godinu bi se nivo uvoza sveo na obim koji je realizovan u periodu pre 2017.
Tek je nešto bolji rezultat zabeležen kod vrednosti uvoza. Uvoz u evrima je u prvih deset meseci 2023. međugodišnje posmatrano kod keramika za završne radove smanjen 14,3 odsto, uvoz zidarske opeke i blokova 61,3 odsto, dok je uvoz crepa (krovnog) smanjen tačno četvrtinu. Povrh toga, zabrinjavajući su podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) da je za prvih šest meseci 2023. ukupan broj kupoprodaja nepokretnosti smanjen 14,1 odsto, na približno 60.000 realizovanih transakcija, dok je broj kupljenih stanova niži 18,6 odsto.
Vrednost tržišta nepokretnosti u trećem tromesečju 2023. godine iznosila je 1,5 milijardi evra, što je pad od 10 odsto međugodišnje. Vrednost prometovanih stanova iznosila je 777,9 miliona evra. Učešće stanova u ukupnoj vrednosti tržišta bilo je 52 odsto, što je za četiri procentna poena manje nego lane. Svakako da je u okviru ove evidencije i deo stanova koji nisu „novogradnja”, ali to ne umanjuje problem, jer je evidentirana prometovana vrednost manja uprkos činjenici da je u međuvremenu cena stanova dodatno uvećana.
„Postoje neki pokazatelji da je tokom trećeg i četvrtog tromesečja u stanogradnji došlo do popravljanja aktivnosti, ali u ovom trenutku je još rano za zaključak da li će na nivou cele godine stanogradnja zabeležiti rast. Na rast vrednosti stanogradnje u drugom polugođu 2023. uticala je izgradnja većih stambenih kompleksa kao što su ’Beograd na vodi’, zatim ’Depo’, ’Voždove kapije’, ’Velport’, ’Viva rezidensis’, ’Zelena avenija’, gradi se veliki stambeno-poslovni kompleks u Nišu sa preko 400 stanova”, navodi Nikolić.
Akutni problem stanogradnje treba tražiti, pre svega, na strani tražnje, dodaje on. U prethodne tri godine zabeležen je procvat cene stanova, posebno u „novogradnji”. Cene su rasle i tokom 2023. godine, iako nešto umerenijim tempom nego ranije. Više činilaca je tome doprinelo, ali nema dileme da će upravo smanjenje tražnje veoma brzo prekinuti ovaj trend. I ukupni inflacioni pritisci u Srbiji slabe, što se odražava i na tržište nepokretnosti, a to je dobro. Zaoštreni monetarni uslovi i rast kamatnih stopa jesu nepovoljno delovali na tražnju ali je njihov efekat veoma ograničen. Naime, u Srbiji se još uvek samo mali deo nekretnina kupuje iz kreditnih sredstava. Prema podacima RGZ 16,6 odsto svih prometovanih stanova u trećem tromesečju 2023. u Srbiji plaćeno je iz kredita, što je devet odsto manje nego lane.
