Smederevska jesen zamišljena je još u 19. veku kao svetkovina u slavu ovdašnjeg vinogorja, kao prilika da se izloži i proda grožđe i vino, ali i kao gozba nakon berićetne berbe.
Koliki je značaj u ono vreme imalo Smederevo kao voćarski kraj govori činjenica da je manifestaciju podržalo i tadašnje Ministarstvo narodne privrede. Priredba se prilagođavala vremenu, svaka nova godina pa i decenija donosila je neke novine u organizaciji, da bi se poslednjih godina ustalila kao kombinacija tradicije, poljoprivrede, zabave i vašara. Organizatori smatraju da je to „dobitna kombinacija” od koje koristi imaju svi, od poljoprivrednika do ugostitelja, pa i sam grad.
Ove godine izložba i prodaja plodova jeseni smederevskog kraja svela se na dvadesetak tezgi, a vino i šira su se točili u Vinskom gradu napravljenom od drvenih bačvi. Količine ipak neuporedive sa nekim ranijim vremenima kada su grožđe i vino imali primat na ovoj tradicionalnoj svetkovini.
Suša kakvu ne pamte sadašnji vinogradari uzela je danak. Duže od dva meseca bez kapi kiše, a uz to i tropske temperature, dovelo je do pojave ogromnih pukotina oko čokota. Neki od proizvođača kažu da se zemlja bukvalno otvorila zbog čega su mnogi vinogradi izgledali kao spaljeni. Onome ko na vreme nije napunio te naprsline i sprečio da vlaga ispari, rod je desetkovan.
Nažalost, takvu sudbinu doživeli su mnogi vinogradi pa je u odnosu na prošlu godinu zabeležen pad prinosa u proseku oko 40 odsto. Po rečima Bobana Markovića, stručnog saradnika za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Smederevo, što se grožđa, ali i drugog voća tiče, ovo je godina za zaborav.
„Prvo smo imali prolećni mraz zbog koga je deo vinove loze stradao, a onda je nastupio period ekstremnih temperatura koji je predugo trajao. Izostanak vodenog taloga umanjio je vlagu, a ne treba zaboraviti da je i zima bila mahom bez snega zbog čega vlaga nije akumulirana. Vinova loza voli suvo i toplo vreme ali ovo su bili ekstremni uslovi. Suša je osim na prinos uticala i na kvalitet – zrna imaju ožiljke od sunca, a mnoga su i dehidrirala”, objašnjava Marković.
Slab rod i činjenica da su vinogradari minimum 15 dana ranije morali da oberu grožđe, razlozi su što je ove godine na Smederevskoj jeseni izostala veća ponuda. Ali nisu jedini. Niti je ovo prva manifestacija kada su manjkali plodovi lokalnog vinogorja – grožđe i vino.
„Tako je već neko vreme, jer su od devedesetih godina u ovom kraju masovno krčeni vinogradi, naročito nakon nestanka Poljoprivrednog kombinata ’Godomin’ kada je bila dominantna ’Smederevka’ i bila jaka industrija prerade vina”, kaže Boban Marković.
„Poslednjih desetak godina”, smatra on, „polako se povećavaju površine pod vinovom lozom, u najvećoj meri sa konzumnim sortama zbog blizine Beograda kao velikog potrošačkog centra. Šire se, doduše, i vinogradi sa vinskim sortama jer ovde raste broj malih vinarija koje povećavaju kapacitete prerade i potrebne su im dodatne količine grožđa koje kupuju u svom kraju.”
Sve u svemu, vinogradari i vinari nisu imali naročitu vajdu od Smederevske jeseni, ali ni kupci, jer su problemi u proizvodnji diktirali i cene. Staro pravilo da na manifestaciji može da se kupi jeftinije voće nije važilo jer su cene bile mahom kao na pijaci, a nešto je bilo i skuplje. Grožđe se kretalo od 150 pa i do 300 dinara, u zavisnosti od vrste i kvaliteta, pa mnoge i nisu začudili prizori punih tezgi čak u nedelju u ponoć, nakon što je vatromet na trgu oglasio kraj ovogodišnje Smederevske jeseni.
Začeci vinogradarstva u Smederevu
Prema brojnim dostupnim izvorima, smederevsko vinogorje ima tradiciju dugu 1.700 godina. Još u trećem veku nove ere rimski car Marko Aurelije Prob zasadio je ovde prve vinograde. Tradicija vinogradarstva nastavljena je u srednjem veku, u vreme despota Đurđa Brankovića, a kasnije je i Miloš Obrenović 1829. godine na obroncima Dunava u Smederevu kupio 36 hektara vinograda, na mestu gde je danas čuvena vila Zlatni breg, letnjikovac dinastije Obrenović, okružen kraljevim vinogradom. Istoričari kažu da je prva izložba grožđa u Smederevu održana 1899. godine u organizaciji tadašnje opštine i Srpskog poljoprivrednog društva, a druga je usledila 1901. Navode i da je 1909. osnovana prva Smederevska vinogradarska zadruga, a godinu dana kasnije podignut je i njen prvi vinski podrum.
