Obilje gasova sa efektima staklene bašte u atmosferi ponovo je dostiglo novi rekord prošle godine i ne nazire se kraj trendu rasta, navodi Svetska meteorološka organizacija u novom izveštaju.
Prosečne globalne koncentracije ugljen-dioksida (CO2), najvažnijeg gasa staklene bašte, u 2022. godini su po prvi put bile 50 odsto iznad preindustrijske ere. Nastavili su da rastu i 2023.
Kako navodi Svetska meteorološka organizacija, i koncentracije metana su takođe rasle, kao i azot-oksida, trećeg glavnog gasa, koji je zabeležili najveći rekord do sada, navodi se u izveštaju objavljenom uoči klimatskog samita UN COP28, koji počinje 30. novembra.
„Uprkos decenijama upozorenja naučne zajednice, hiljadama stranica izveštaja i desetinama konmferencija o klimi, mi i dalje idemo u pogrešnom pravcu“, rekao je generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije prof. Petteri Taalas.
Prema njegovim rečima, trenutni nivo koncentracije gasova sa efektima staklene bašte stavlja nas na put povećanja temperatura znatno iznad ciljeva Pariskog sporazuma do 2.100. godine.
„Biće praćeno ekstremnijim vremenskim prilikama, uključujući intenzivne vrućine i padavine, otapanje leda, porast nivoa mora i toplotu i zakiseljavanje okeana. Socioekonomski i ekološki troškovi će porasti. Moramo hitno smanjiti potrošnju fosilnih goriva“, upozorio je on.
Svetska meteorološka organizacija ističe da nešto manje od polovine emisije CO2 ostaje u atmosferi, više od jedne četvrtine apsorbuje okean, a nešto manje od 30 odsto kopneni ekosistemi kao što su šume, iako postoji značajna varijabilnost iz godine u godinu.
