Britanski list Gardijan piše o zagađenom vazduhu u Beogradu koji građani mogu da „osete i okuse“ ukazujući da je u glavnom gradu Srbije pet od 15 najzagađenijih kvartova evropskog kontinenta.
U članku naslovljenom „Beograd: grad gde je prljav vazduh viđen kao ‘posledica ekonomskog rasta’“ autor piše da je još 1974. tadašnji jugoslovenski premijer Džemal Bijedić obećao da će očistiti vazduh u zemlji a da pola veka kasnije građani Beograda još na to čekaju.
Vazduh u glavnom gradu Srbije, zemlji od sedam miliona ljudi u redu da se pridruži u EU, gori je nego u gotovo bilo kom drugom gradu u Evropi, piše autor.
Kritičari kažu da nema političke volje u glavnom gradu Srbije da se očisti zagađen vazduh koji stanovnici kažu da mogu da „osete i okuse“, navodi list.
U Beogradu se nalazi pet od 15 najzagađenijih kvartova kontinenta pokazuje Gardijanova analiza modelovanja zasnovana na podacima o kvalitetu vazduha u Evropi.
Prljave centrale na ugalj, deponije, stara vozila i loši grejači izbacuju koktel toksičnih čestica koje završavaju u plućima i venama stanovnika grada, navodi Gardijan.
„Grad priznaje da ne može da reši problem“
Kako ukazuje autor bes koja raste ponekad izbije u proteste, ali malo je učinjeno da vazduh bude bezbedan.
Autor navodi da je u jednom od prvih pokušaja da zaštiti decu od toksičnog vazduha grad izdao tender za 11.500 prečistača vazduha za škole i obdaništa.
Odbornica opozicione zelene partije Milica Jablanović kaže za Gardijan da tim potezom grad priznaje da ne može da reši probelm.
Leti je, kako navodi Gardijan, vazduh u Beogradu samo malo gori nego u Londonu i Berlinu ali kada dođe zima, kada ljudi troše više goriva i slojevi toplog urbanog vazduha zarobe toksine blizu zemlje grad je zagušen smogom koji vetrovi nemogu da rasteraju.
List navodi reči nekih građana koji kažu da osećaju da nema dovoljno vazduha i da se oseća uljanii miris, kao i da ljudi sa astmom i kadriovaskularnim problemima tih dana obično imaju velike probleme.
Studija koju je finansiralo Ministarstvo nauke Srbije ove godine razmatrala je podatke za zagađenje u letnjim mesecima i procenila da su sitne čestice odgovorne za jedan od pet udara, jedan od četiri slučajeva ishemijskih srčanih problema i jedan u 11 slučajeva raka pluća, prenosi list. Gardijan navodi da je studija tražila od gradske uprave da obavesti građane kada je vazduh loš i da ih pozove da ostanu u domovima.
List takođe piše da je sekretarijat grada za ekološku zaštitu ukazao da su njihovi podaci za zagađenje vazduha najrelevantniji za Beograd, i da je grad preduzeo niz mera da smanji zagađenje kao i da njihovi podaci pokazuju da nema povećanja u prosečnoj godišnjoj koncentraciji čestica PM10, ili u broju dana u kojima je pređena granična vrednost.
„Posebno prljava vrsta uglja“
Gardijan dalje piše da Beograd, kao mnogi glavni gradovi republika koje su bile u sastavu Jugoslavije, ima zastarele termoelektrane koje koriste lignit, što, je kako navodi, posebno prljava vrsta uglja.
U 2016. su 16 termoelketrana u zapadnom Balkanu ispuštale više sumpor dioksida nego 250 elektrana u EU, prema izveštaju organizacije „Health and Environment Alliance“.
Najgore zagađenje u Beogradu je u Obrenovcu, piše Gardijan, navodeći da je to opština na oko 25 kilometara od centra gde je najveći deo kompleksa termoelektrane Nikola Tesla. U 2019. godini vazduh je sadržao nivo čestica PM2.5, koji je bio pet puta veći od granica koje je odredila Svetska zdravstvena organizacija, utvrdila je analiza ovog lista.
Problem se dodatno pogoršava zbog proznih domova sa starim šporetima koji koriste prljavo gorivo, navodi list. Većina zgrada u Srbiji izgrađene su pre više od 50 godina, i često sa lošom instalacijom, dok se više od 60 odsto grejanja u zemlji obezbeđuje gorenjem drva i uglja. Kao rezultat zimi građani često imaju izbor ili da ostanu u kući ili da udišu vazduh koji ubija, navodi Gardijan.
Grad je ostvario napredak u nekim oblastima, proteklih decenija Beograd je proširio mrežu daljinskog grejanja koji uglavnom radi na gas, i sklonio više od 1.000 bojlera, piše autor dodajući i da je grad prestao da koristi ugalj u nekim velikim javnim zgradama.
Događaju se poboljšanja, ali to nije dovoljno, kaže za list Elizabeta Paunović lekaraka u penziji koja je vodila Evropski centar za životnu okolinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije. Ona je dodala da dobri primeri nisu dovoljni i da to mora da postane praksa.
