U cilju zelene tranzicije, Francuska je odlučna u nameri da razvija sopstvene resurse, proizvodi baterije i električne automobile u svojim fabrikama i da koristi svoja nalazišta litijuma, iako su mišljenja javnosti o tome i dalje podeljena, prenosi Beta.
Transport, koji čini oko četvrtinu emisija ugljen-dioksida u Evropi, jedan je od ključnih sektora u kojima su neophodne velike promene da bi se postigao cilj klimatske neutralnosti koji je EU, a time i Francuska, zacrtala da ispuni do 2050. godine. Deo tog plana je da od 2035. godine bude zabranjena prodaja novih vozila s unutrašnjim sagorevanjem. Međuresorni delegat Vlade Francuske za nabavku strateških minerala i metala Benžamen Galzo ističe da je litijum kao sirovina za proizvodnju baterija za električne automobile neophodan za energetsku tranziciju ne samo u Francuskoj, nego u Evropi i celom svetu i da će prema procenama Međunarodne agencije za energiju, biti potrebno 10 puta više litijuma nego danas.
Da bi obezbedila siguran i održiv lanac snabdevanja i smanjila zavisnost od uvoza iz drugih zemalja, Francuska je pokrenula projekat za iskopavanje litijuma u centralnom delu zemlje. Projekat „Emili” vredan milijardu evra sprovodi francuska kompanija Imeris, a početak rada rudnika očekuje se posle 2028. godine. Procenjuje se da će rudnik obezbediti dovoljno litijuma za proizvodnju 700.000 baterija godišnje. Francuska razmatra još jedan projekat ekstrakcije litijuma iz geotermalnih voda na istoku Francuske. Litijum iz ta dva depozita bi, prema rečima Galzoa, mogao da zadovolji između polovine i dve trećine potreba francuskih gigafabrika litijumskih baterija.
Pored izgradnje sopstvenih kapaciteta, Francuska ima sporazume o saradnji sa 12 zemalja, među kojima je i Srbija. Dve zemlje su u avgustu 2024. potpisale sporazum o partnerstvu u oblasti istraživanja i eksploatacije kritičnih mineralnih sirovina, koji za sada podrazumeva razmenu iskustava i dobre prakse. „Ovo je veoma važna tema za Francusku, Srbiju i Evropu. Ideja je da razvijamo svoje resurse i razumem da je to želja i srpske vlade. Želimo da razmenjujemo dobru praksu u ovoj oblasti koja je ključna jer znamo da će litijum biti jedan od najvažnijih kritičkih minerala narednih godina”, izjavio je Galzo u razgovoru sa novinarima iz Srbije.
Jedan od aspekata saradnje je, prema njegovim rečima, pokazati u Srbiji i Francuskoj važnost projekata u oblasti kritičkih minerala. „U takvim projektima uvek je teško da ljudi prihvate promene u lokalnoj sredini i zato je važno objasniti da to radimo iz dobrog razloga, a to je da nam je litijum potreban za energetsku tranziciju, i da to radimo na dobar način”, rekao je Galzo, istakavši da Evropa pre svega želi da razvija svoje resurse, a da će srpska vlada odlučivati o tome da li i kako želi da sprovodi svoje projekte.
Galzo je rekao da se u Francuskoj za sve velike projekte organizuju javne debate u kojima je ključno ljudima objasniti zašto se to radi i koje su posledice — ekonomske koristi i uticaj na životnu sredinu. Naglasio je da se tokom celog procesa procenjuje da li projekat može da se nastavi i da se može obustaviti ako se ne poštuju uslovi i kriterijumi.
