Fizička neaktivnost svake godine uzrokuje tri do pet miliona smrtnih slučajeva u svetu, a ako bi se smanjila za samo 10 do 25 odsto, ta brojka bi se svela na pola miliona do 1,3 miliona.
Da bi se edukovali građani o ovoj važnoj temi, u okviru nacionalne kampanje „Teži ravnoteži“ održana je panel diskusija pod nazivom „Rekreativno trčanje: važnost pravilne fizičke pripreme, ishrane i hidratacije“, kao sastavni deo programa „Running EXPO Belgrade marathon – It’s running time“ u okviru 37. Beogradskog maratona.
Kako je naglašeno na skupu, rekreativno trčanje je postalo globalni fenomen poslednjih godina, a statistike jasno pokazuju sve veći broj ljudi koji se priključuju ovoj aktivnosti. Ovaj trend rasta interesovanja za trčanjem ne samo da će se nastaviti, već će i učvrstiti svoje mesto u budućnosti. A kakvo je stanje u Srbiji? Prema istraživanju zdravlja stanovnika Srbije sprovedenog 2019. godine čak 41 odsto ispitanika je nedovoljno fizički aktivno. Čini se da problem nije samo u nedostatku vremena, već i u navikama i sedentarnom načinu života.
Manifestacije kao što je Beogradski maraton, koji godinama unazad organizuje trku zadovoljstva, privlače sve veći broj učesnika, dosežući u 2023. godini impresivnu cifru od preko 20.000 trkača. Ova masovna okupljanja ne samo da promovišu zdrav način života već i podstiču zajedništvo i motivaciju za aktivnim učešćem u fizičkim aktivnostima.
-Za trčanje polumaratona i maratona, neophodna je adekvatna fizička priprema u trajanju od nekoliko meseci. Važno je krenuti polako sa pripremama srednjeg inteziteta treninga, koji se može odrediti tako što se prati srčana frekvencija, koja treba da bude na 70-85 odsto od maksimalne srčane frekvencije, a izračunava se tako što se od 220 oduzme broj godina trkača, pa 70-85 odsto od te vrednosti. Nakon toga se polako povećava intezintet treninga – istakla je prof. dr Marina Đelić, sa Katedre za medicinu sporta Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Kada je reč o pravilnoj hidrataciji i ishrani trkača, kako rekreativaca, tako i profesionalaca, na nju je posebno važno obratiti pažnju pre, tokom i nakon trčanja.
-Sat i po do dva pre trčanja potrebno je popiti 0,5 litara vode, i na svakih 25 minuta je važno unositi vodu u malim gutljajima u količini od 0,2 litara, kao i hidrirati usnu duplju i umivati se redovno. Nakon trke potrebno je uneti 1-1,5 litar oligomineralne vode ili soka od narandže kako bi se organizam hidrirao i nadoknadili se elektroliti – rekla je prof. dr Veroslava Stanković, dijetolog, i dodala da je veoma važno obratiti pažnju i na pravilnu ishranu pre, tokom i nakon trčanja.
-Par dana pre trke, trkači bi trebalo da unose 60-70 odsto ugljenih hidrata (pasta, dvopek, mahunarke, integralni pirinač) dok bi unos proteina trebalo da bude u količini od 20 odsto, a masti manje od 10 odsto kako ne bismo dodatno opteretili organizam. Neposredno pre trke (1,5 do 2 sata) idealno je pojesti dvopek sa malo meda ili džema i malo kiselog mleka, a pola sata nakon trke odmah pojesti bananu ili pomorandžu, pa tek kasnije uzeti pravi obrok – dodala je dr Stanković.
Osim što poboljšava kardiovaskularno zdravlje, trčanje ima pozitivan uticaj na kvalitet sna, raspoloženje i energiju, pružajući trkačima osećaj zadovoljstva. Iz tog razloga, pravilna fizička priprema, adekvatna ishrana i hidratacija postaju ključni elementi ne samo za postizanje boljih rezultata u trčanju, već i za očuvanje celokupnog zdravlja i vitalnosti.
