Tada se smanjuje i nivo anksioznosti kod pacijenata, doprinosi boljem kvalitetu života i smanjenju rizika od budućih komplikacija
Redovna umerena fizička aktivnost predstavlja osnovu za prevenciju mnogih bolesti i prevremene smrti. Ali treba imati na umu da neadekvatna fizička aktivnost može dovesti do iznenadne srčane smrti. To se posebno odnosi na sportiste, koji iznenada padnu na utakmici zbog srčanog zastoja, kada je važna brza i adekvatna reakcija obučenog kadra, kako bi osoba preživela bez većih posledica.
Kako ističe dr Marina Ostojić, specijalista interne medicine, supspecijalista kardiolog, i sekretar Udruženja za sportsku kardiologiju Srbije, većina populacije koja redovno trenira bavi se sportom umerenog ili nižeg intenziteta. Za razliku od vrhunskih sportista, ovi ljudi imaju više kardiovaskularnih faktora rizika ili već imaju koronarnu arterijsku bolest.
– Svedoci smo rastućeg trenda neaktivnog načina života, povećane gojaznosti (kod dece i odraslih) i posledičnog bržeg i ranijeg razvoja ateroskleroze. Promocija adekvatne fizičke aktivnosti i redovno bavljenje sportom važniji su nego ikada. Sve osobe sa kardiovaskularnim bolestima treba da budu fizički aktivne, ali je važno adekvatno dozirati fizičku aktivnost. Arterijska hipertenzija je jedan od vodećih faktora rizika za neželjene događaje tokom vežbanja. Pre početka vežbanja važno je izvršiti kardiološku kontrolu i postići adekvatnu regulaciju krvnog pritiska uz pomoć lekova i promene životnog stila. Savetuje se najmanje 30 minuta umereno intenzivnih dinamičkih aerobnih vežbi (poput hodanja, trčanja, vožnje bicikla ili plivanja) pet do sedam dana nedeljno. Uz aerobne vežbe savetuje se i trening snage dva do tri puta nedeljno, kako bi se postigao optimalan efekat na regulisanje pritiska i ukupno kardiovaskularno zdravlje – ističe dr Ostojić.
Fizička aktivnost savetuje se i onima koji su preživeli infarkt miokarda. Kardiološka rehabilitacija u obliku vežbanja smanjuje srčani mortalitet, broj rehospitalizacija, i nivo anksioznosti kod pacijenata, doprinosi boljem kvalitetu života i smanjenju rizika od budućih komplikacija.
– Sve vrste sportskih aktivnosti mogu se uzeti u obzir, pod uslovom da se prilagode nivou kondicije i zdravstvenog stanja. Uvek treba obratiti pažnju na pojavu novih simptoma, poput bola u grudima, kratkog daha, vrtoglavice ili osećaja zamora. Osobe sa koronarnom bolesti zahtevaju program vežbanja u trajanju od tri do šest meseci radi dostizanja odgovarajućeg nivoa fizičke aktivnosti koji dalje omogućava učešće u sportskim aktivnostima. Pacijenti koji su nakon akutnog infarkta prošli kompletnu revakularizaciju mogu vežbati bržim tempom – navodi naša sagovornica.
Kod pacijenata sa aritmijama srca, fizička aktivnost zavisi od vrste i ozbiljnosti poremećaja ritma. Aerobni treninzi niskog do umerenog intenziteta su obično bezbedni kod osoba sa ekstrasistolama i stabilnim aritmijama.
– Vežbanje treba da bude pod medicinskim nadzorom, a intenzivni sportovi koji mogu izazvati udarce u grudni koš treba izbegavati kod osoba sa implantiranim pejsmejkerima (naročito defibrilatorima). Atrijalna fibrilacija je aritmija pretkomora. Stabilni pacijenti mogu učestvovati u aerobnim aktivnostima uz medicinski nadzor i kontrole.
Osobe sa umerenim ili teškim stenozama ili insuficijencijama zalistaka moraju pažljivo da biraju vrstu i intenzitet fizičke aktivnosti pod nadzorom lekara. Kod blagih oblika, aerobne aktivnosti niskog intenziteta su bezbedne dok kod teških oblika ili preoperativnog stanja, vežbanje treba izbegavati do hirurške korekcije – dodaje dr Ostojić.
Kada je reč o profesionalnim sportistima, preporučuje se sprovođenje detaljnih pregleda pre uključivanja u sport, uključujući uzimanje detaljne dosadašnje medicinske istorije, kliničkog pregleda, 12-kanalnog EKG-a, a kod rizičnih pojedinaca i ultrazvuka srca i testa opterećenjem ili ergospirometrije – smatra dr Ostojić, koja je član Nukleusa za sportsku kardiologiju Evropskog udruženja kardiologa.
Naša sagovornica ističe da će to biti neke od tema na Kongresu „Iznenadna srčana smrt u sportu i rekreaciji ISS 2024”, koji Udruženje za sportsku kardiologiju po treći put organizuje 14. i 15. decembra u hotelu „M” u Beogradu. Kongres je namenjen zdravstvenim radnicima, istraživačima, sportistima i svim zainteresovanim stranama u cilju podizanja svesti i informisanosti o najboljim postupcima u prevenciji, dijagnostici i lečenju iznenadne srčane smrti, a održava se pod pokroviteljstvom udruženja kardiologa Srbije.
– Velika nam je čast da ove godine ugostimo eminentnije svetske stručnjake poput profesora Sandžeja Šarme, medicinskog direktora Londonskog maratona, profesora Marka Gvacija, doktora Stivena Koksa, uz naše cenjene domaće stručnjake i goste. Cilj nam je i podizanje svesti o sigurnoj fizičkoj aktivnosti vrhunskih sportista, rekreativaca i osoba sa kardiovaskularnim bolestima. Želimo da podstaknemo lekare da tokom rutinskih konsultacija, bez obzira na razlog posete, aktivno promovišu sportske aktivnosti kod svih pacijenata – rekla je dr Ostojić.
Iznenadna srčana smrt predstavlja neočekivani smrtni ishod nastao nakon srčanog zastoja na sportskom terenu ili unutar par sati od fizičke aktivnosti. Ovaj događaj je relativno retka pojava u profesionalnom sportu, koja se javlja kod jedne do tri osobe na 100.000 sportista godišnje, ali ima snažan emotivni i društveni uticaj.
– Kod sportista mlađih od 35 godina, najčešći uzroci su nasledne bolesti srca poput kardiomiopatija ili urođene anomalije koronarnih arterija. Kod starijih sportista, vodeći uzrok iznenadne smrti je dobro poznata koronarna bolest srca. Rekreativci, posebno oni sa neprepoznatim kardiovaskularnim bolestima, u većem su riziku od ovog problema, naročito tokom intenzivnih ili neregularnih vežbanja. Istraživanja ukazuju da ovaj tragičan događaj u rekreativnom sportu čini oko pet do 10 odsto ukupnih slučajeva u populaciji – napominje dr Ostojić.
