Fe­sti­val stri­pa u Aran­đe­lov­cu

Na­rod­na bi­bli­o­te­ka „Sve­ti Sa­va”, Cen­tar za kul­tu­ru Aran­đe­lo­vac, Kan­ce­la­ri­ja za mla­de op­šti­ne Aran­đe­lo­vac i Tu­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja Aran­đe­lov­ca, a pod po­kro­vi­telj­stvom op­šti­ne Aran­đe­lo­vac, or­ga­ni­zo­va­li su dru­gi „AR strip fest” u gra­du pod Bu­ku­ljom.

Pla­ni­ra­no je bi­lo da pro­gram bu­de odr­žan na grad­skom tr­gu, ali je zbog lo­ših vre­men­skih uslo­va pre­ba­čen u pro­sto­ri­je bi­bli­o­te­ke. Dvo­dnev­na ma­ni­fe­sta­ci­ja oku­pi­la je lju­bi­te­lje de­ve­te umet­no­sti kroz ra­di­o­ni­ce, ško­lu stri­pa, raz­go­vo­re, tri­bi­ne, pre­da­va­nja, ali i tak­mi­če­nje u cr­ta­nju strip-ju­na­ka.

– Po­tru­di­li smo se da pu­bli­ci pri­bli­ži­mo i po­ka­že­mo ča­ri ko­je strip do­no­si i da ne bu­de za­bo­ra­vljen. Kao me­di­jum ko­ji kom­bi­nu­je vi­zu­el­nu umet­nost i tekst, stri­po­vi nu­de je­din­stven na­čin pri­po­ve­da­nja i od­u­vek pri­vla­či raz­li­či­te sta­ro­sne gru­pe. Cilj je bio da pu­bli­ci pri­bli­ži­mo strip kao no­si­o­ca umet­nič­kog stva­ra­la­štva – re­kla je na otva­ra­nju Ka­ta­ri­na Ma­rin­ko­vić, di­rek­tor aran­đe­lo­vač­ke Na­rod­ne bi­bli­o­te­ke „Sve­ti Sa­va”.

Po­se­će­ne ra­di­o­ni­ce su u Deč­jem ode­lje­nju i či­ta­o­ni­ci odr­ža­le Sa­ra i Ana Živ­ko­vić i Na­đa Ti­o­do­ro­vić za man­ga strip i Le­o­nid Pi­li­po­vić Leo i Ivi­ca Sre­te­no­vić za kla­si­čan strip.

– Pr­vo smo gle­da­le ja­pan­ske cr­ta­ne fil­mo­ve i slu­ša­le ja­pan­ski je­zik. Kroz to nam se do­pa­la ja­pan­ska kul­tu­ra, što je bi­lo i od­lu­ču­ju­će da za­vr­ši­mo stu­di­je ja­pan­skog je­zi­ka. On­da smo pod uti­ca­jem man­ga stri­pa po­če­le da sli­ka­mo i na­še autor­ske stri­po­ve. Na ra­di­o­ni­ca­ma je ak­ce­nat bio na sli­ka­nju man­ga li­ko­va, nji­ho­vom iz­gle­du i ono­me što ih raz­li­ku­je od evrop­skih ju­na­ka – re­kla je Ana, jed­na od bli­zna­ki­nja Živ­ko­vić. Ani­na se­stra Sa­ra ob­ja­sni­la je ka­ko je na­stao nji­hov strip pr­ve­nac „MU”.

– Naš strip po­sta­vlja pi­ta­nje da li bi­smo u re­al­noj si­tu­a­ci­ji mo­gli da za no­vac pro­da­mo po­ro­di­cu, pri­ja­te­lje, dru­ga­re, sno­ve… Cr­tač stri­pa tre­ba da bu­de upo­ran i is­tra­jan. Da za­vr­ši za­po­če­to i da stal­no uči – slo­ži­le su se bli­zna­ki­nje.

Na­đa Tio, tj. Na­đa Ti­o­do­ro­vić ima 18 go­di­na i autor­ka je stri­pa „Zve­ri u na­ma”. Za­in­te­re­so­va­ni osnov­ci slu­ša­li su i gle­da­li tri mla­de da­me po­ku­ša­va­ju­ći da iz­ve­du i opo­na­ša­ju nji­ho­ve br­ze cr­tač­ke po­kre­te.

– Cilj je da mo­ti­vi­še­mo mla­de ge­ne­ra­ci­je da se ba­ve stri­pom i cr­ta­njem. Za­vo­le­la sam strip još dok sam bi­la ma­la. Ta­da sam po­če­la da cr­tam i to mi mno­go lak­še ide za raz­li­ku od re­či – po­ja­sni­la je Na­đa.

Na tri­bi­ni „Da­me i strip” autor­ke Ana, Sa­ra i Na­đa po­de­li­le su sa pu­bli­kom is­ku­stva ka­ko su po­či­nja­le da cr­ta­ju i ka­ko že­ne u stri­pu ima­ju ra­zno­vr­snu ulo­gu, ka­ko u po­gle­du li­ko­va, ta­ko i u autor­skom smi­slu. Za­klju­če­no je da je do­pri­nos da­ma ob­li­ku­je kul­tu­ru stri­po­va i nu­di ra­zno­vr­sni­je, bo­ga­ti­je i ne­žni­je na­ra­ti­ve.

– Na po­čet­ku ni sam ni­sam znao da cr­tež mo­ra bi­ti ura­đen do per­fek­ci­ja čak i u olov­ci, da bi ko­na­čan re­zul­tat bio do­bar. Da­nas mla­di auto­ri ima­ju ve­li­ku pred­nost u teh­nič­kom smi­slu. Za­hva­lju­ju­ći po­pu­lar­no­sti stri­pa to­kom se­dam­de­se­tih i osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, da­nas ima­mo ar­mi­ju či­ta­la­ca ko­ja je ta­da na­sta­la. Ti­ra­ži su ta­da bi­li iz­me­đu 60.000 i 80.000 pri­me­ra­ka, a sa­mo u Sr­bi­ji je bi­lo oko 50 cr­ta­ča stri­pa – ob­ja­snio je Si­bin Slav­ko­vić.

Su­bo­tič­ki umet­nik Le­o­nid Pi­li­po­vić Leo, ko­ji du­že od 20 go­di­na ra­di ilu­stra­ci­je za fran­cu­sko-bel­gij­sko tr­ži­šte, po­seb­no je is­ta­kao re­fe­ren­ce za strip ne­kad i sad, jer je ra­ni­je cr­ta­či­ma bi­lo mno­go te­že da is­tra­žu­ju, što je pod­ra­zu­me­va­lo bo­ra­vak u bi­bli­o­te­ka­ma i pre­tra­ži­va­nje en­ci­klo­pe­di­ja.