Temperatura planinskog permafrosta širom Evrope porasla je za jedan stepen Celzijusa u poslednjih 10 godina, prema novoj naučnoj studiji objavljenoj u utorak.
„Zagrevanje planinskog permafrosta je značajno i vidljivo je u svim regionima, dubinama i vremenskim periodima koje smo analizirali“, rekla je jedna od autorki studije Žanet Nocli, koja radi na Švajcarskom institutu za istraživanje snega i lavina u Davosu.
Permafrost se odnosi na tlo i podzemlje koji ostaju na temperaturi ispod nula stepeni Celzijusa nekoliko godina.
Hladni regioni u kojima se javlja permafrost, kao što su planinski i polarni regioni, posebno snažno reaguju na klimatske promene.
Studija, objavljena u časopisu Nature Communications, pokazuje da je porast temperature permafrosta u planinskim regionima Evrope u nekim slučajevima visok kao na Arktiku, pri čemu je najveće zagrevanje otkriveno na najvišim i najsevernijim mestima.
„Kada temperature u ledom bogatom permafrostu porastu ka nula stepeni, zagrevanje se značajno usporava i skoro prestaje jer je potrebna energija da se led topi pod zemljom“, navodi se u saopštenju instituta. „Kada se led u permafrostu otopi, temperature ponovo rastu.“
Oko 5 odsto Švajcarske se sastoji od permafrosta, obično u hladnim i visokim stenama na više od 2.500 metara nadmorske visine.
