Prema najnovijim dostupnim podacima koje su prijavile države članice, sve su zakazale u ispunjavanju ciljeva za sakupljanje i reciklažu otpada.
Prema Direktivu o ambalaži i ambalažnom otpadu zahtevana reciklaža je od 55-80% ambalažnog otpada koja je trebalo da se sporovodi još od kraja 20028. godine.
Ovo je uključivalo ciljeve od 60% za staklo, papir i karton; 50% za metale; 22.5% za plastiku; i 15% za drvo. Mnogi od ovih ciljeva nisu ispunjeni, prenosi sajta ambalažaipakovanje.com.
Bugarska, Češka, Danska, Španija, Francuska, Hrvatska, Italija, Kipar, Latvija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Finska i Švedska nisu ispunile cilj Direktive o otpadu da do 2020. godine pripreme 50% komunalnog otpada – uključujući papir, metal, plastiku i staklo – za ponovnu upotrebu ili reciklažu.
Direktiva o elektronskom otpadu (WEEE) takođe postavlja minimalnu godišnju stopu sakupljanja od 65% prosečne težine električne i elektronske opreme plasirane na tržište u svakoj državi članici tokom prethodne tri godine; ili alternativno, 85% WEEE generisanog unutar zemlje. Većina država članica nije uspela da obezbedi odgovarajuće i odvojeno sakupljanje WEEE, te su tako podbacile u ispunjavanju ciljeva EU.
Kako bi unapredile svoje napore u implementaciji i ispunile obaveze za 2025, 2030. i 2035. godinu, države članice su upućene na Izveštaj o ranom upozorenju o otpadu za 2023. godinu i njegove preporuke specifične za svaku zemlju.
Zemlje imaju rok od dva meseca da reaguju.
Ako njihovi odgovori budu smatrani nezadovoljavajućim, Komisija može izdati obrazloženo mišljenje pozivajući svaku zemlju da ispuni svoje zakonske obaveze. Dalje neispunjavanje moglo bi potencijalno eskalirati problem do Suda pravde Evropske unije (CURIA).
Ranije ove godine, globalna advokatska firma Dentons izvršila je pravnu procenu sugerišući da sama Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu ima „veliku verovatnoću“ da diskriminiše plastičnu ambalažu – ne pronalazeći „nema objektivnih razloga“ da se ovi materijali izdvajaju – i da bi mogla krše princip jednakog tretmana EU. Evropski parlament i Savet optuženi su za proceduralne povrede jer nisu uzeli u obzir „sve relevantne faktore“ u svojim predlozima.
Na drugom kraju skale, CURIA je odbacila pravne tvrdnje Simphoni Environmental protiv zabrane okso-razgradive plastike. Po svom mišljenju, evropski zakonodavac “nije napravio očiglednu grešku” u sprečavanju da se proizvodi koji sadrže prooksidantni aditiv plasiraju na evropsko tržište, pozivajući se na naučna istraživanja koja su rezultirala “niskom do nepostojećom” biorazgradnjom u otvorenom okruženju, na deponijama i okeana.
